29
1Kada tvrdoglavi još više otvrdoglavi uprkos karanju,
slomiće se nenadano i neće mu biti leka.
2Kad se množe pravednici, narod se raduje,
a kad zlikovac zavlada, narod uzdiše.
3Oca svog raduje čovek koji voli mudrost,
a s bludnicom ko se druži, imetak svoj ruži.
4Car po pravdi zemlju gradi,
a gramzivi tlačitelj je razgrađuje.
5Čovek što laska bližnjem svome
mrežu širi nogama njegovim.
6U grehu je zamka zlikovačka,
a pravednik kliče i veseli se.
7Pravednik razume slučaj siromaha,
a nepravednik za tu stvar ne mari.
8Podsmevači grad razjare,
a mudri stišavaju gnev.
9Kad se mudar čovek sudi s čovekom nemudrim,
ljutio se ilʼ smejao, počinka mu nema.
10Krvnici mrze čoveka bez mane,
a pravedni mu dušu štite.
11Svu ćud svoju istresa bezumnik,
a mudar se povlači i stišava.
12Vladar koji sluša laži
imaće za sluge sve same zlikovce.
13I siromahu i tlačitelju jedno je zajedničko:
obojici Gospod prosvetljuje oči.
14Doveka će stajati presto cara
što ubogom sudi po istini.
15Šiba prekora donosi mudrost,
a dete raspušteno sramoti svoju majku.
16Kad se zlobnici umnožavaju, umnožavaju se i gresi,
ali će pravednici gledati njihovu propast.
17Opomeni svoga sina i doneće ti spokoj,
i doneće radost duši tvojoj.
18Gde viđenja nema, narod se razuzda;
a kako je blagosloven čovek što se pouke drži!
19Rečima se ne popravlja sluga,
jer ako ih i razume, on se ne odaziva.
20Vidiš li čoveka brzopletog u govoru?
Više je nade za bezumnog nego za njega.
21Ko svom sluzi od malena povlađuje
za nevolju kraj mu sprema.
22Razjareni svađu započinje,
goropadni obiluje gresima.
23Bahatost unižava čoveka,
a ponizni zavređuje čast.
24Ko se druži sa lopovom mrzi dušu svoju,
jer on čuje kletvu, ali je prećuti.
25Strah čoveku zamku postavlja,
a zbrinut je onaj što se u Gospoda uzda.
26Mnogi traže vladarevu naklonost,
ali od Gospoda je pravda za čoveka.
27Nepravednik je mrzak pravednicima,
a zlobnicima je mrzak čovek čestitog života.