Psalmi 104
104
Psalam 104
1Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!
O, Gospode, o, moj Bože, ti si od svih veći;
odenut si i sjajem i slavom!
2Svetlošću je kao plaštom zaogrnut,
kao šator prostireš nebesa.
3Grede gornjih odaja svojih u vode polaže,
oblake u kočije svoje preže,
na krilima vetra jezdi.
4On svoje anđele čini vetrovima,
i svoje sluge ognjenim plamenovima.
5On je zemlju postavio na njene temelje,
u veke vekova neće se pomaći.
6Dubinama si je pokrio kao pokrivačem,
a vode su joj bile nad gorama.
7Povlače se od prekora tvoga,
odtekle su od tutnjave groma tvoga –
8kada su se gore digle i doline slegle –
tamo gde si im i odredio mesto;
9ne prelaze među što si im stavio,
vratiti se neće da zemlju prekriju.
10Ti izvore šalješ dolinama
da poteku među planinama.
11Oni poje svaku poljsku zverku
i žeđ gase divljim magarcima.
12Nebeske se ptice kraj njih gnezde
i pevaju u rastinju.
13Iz gornjih odaja svojih natapaš gore
i zemlja je puna ploda dela tvojih.
14Ti činiš da za stoku trava raste,
bilje što ga čovek obrađuje,
da bi zemlja urodila hlebom;
15i vino što čoveku razgaljuje srce,
ulje što lice ozari
i hleb što hrani čoveku srce.
16Gospodnja su stabla nalivena,
kedrovi što ih je usadio na Livanu;
17na njima se ptice gnezde,
u čempresima roda im se skući.
18Na visokim gorama žive divokoze,
a kamenjari damanima utočište daju.
19On je mesec načinio da se meri vreme,
a i sunce zna kada da zađe.
20Ti spuštaš tamu i noć biva,
pa izmile sve šumske živuljke.
21Lavovi za plenom riču
tražeći od Boga za sebe hranu.
22Kad sunce zarudi
oni se okupe u jazbini svojoj i ležu.
23A čovek ide za poslom svojim
i radi do večeri.
24O, Gospode, kako je mnogo dela tvojih!
Svako si od njih učinio mudro
i tvojih je stvorenja puna zemlja!
25Eno mora, velikog i širokih obala,
vrve od bezbrojnih stvorenja,
životinja malih i velikih;
26Po njemu brodovi brode
i Levijatan#104,26 Ne zna se tačno značenje ove reči. Prevodi se kao kit, krokodil, ili morska neman. koga si načinio u njemu igra.
27Svi oni čekaju tebe
da im na vreme daš ono što jedu.
28Ti im daješ
i oni to sakupe;
ti otvaraš ruku svoju
i oni su siti dobra.
29Kad sakriješ lice svoje
oni se prepadnu;
kad im uzmeš dah, oni skapavaju
i ponovo idu u prašinu.
30Kad im pošalješ svoj dah oni nastaju;
ti obnavljaš lice zemlje.
31Nek doveka bude slava Gospodnja!
Nek delima svojim raduje se Gospod!
32On u zemlju gleda i ona se trese;
on dotiče gore i one se dime.
33Kroz svoj život pevaću Gospodu,
dok me ima Boga moga proslavljaću!
34Ugodne mu bile misli moje,
a ja ću da se radujem u Gospodu.
35Nek grešnici nestanu sa zemlje
i zlobnika neka više nema!
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!
Slavite Gospoda!
Trenutno izabrano:
Psalmi 104: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
Psalmi 104
104
Psalam 104
1Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!
O, Gospode, o, moj Bože, ti si od svih veći;
odenut si i sjajem i slavom!
2Svetlošću je kao plaštom zaogrnut,
kao šator prostireš nebesa.
3Grede gornjih odaja svojih u vode polaže,
oblake u kočije svoje preže,
na krilima vetra jezdi.
4On svoje anđele čini vetrovima,
i svoje sluge ognjenim plamenovima.
5On je zemlju postavio na njene temelje,
u veke vekova neće se pomaći.
6Dubinama si je pokrio kao pokrivačem,
a vode su joj bile nad gorama.
7Povlače se od prekora tvoga,
odtekle su od tutnjave groma tvoga –
8kada su se gore digle i doline slegle –
tamo gde si im i odredio mesto;
9ne prelaze među što si im stavio,
vratiti se neće da zemlju prekriju.
10Ti izvore šalješ dolinama
da poteku među planinama.
11Oni poje svaku poljsku zverku
i žeđ gase divljim magarcima.
12Nebeske se ptice kraj njih gnezde
i pevaju u rastinju.
13Iz gornjih odaja svojih natapaš gore
i zemlja je puna ploda dela tvojih.
14Ti činiš da za stoku trava raste,
bilje što ga čovek obrađuje,
da bi zemlja urodila hlebom;
15i vino što čoveku razgaljuje srce,
ulje što lice ozari
i hleb što hrani čoveku srce.
16Gospodnja su stabla nalivena,
kedrovi što ih je usadio na Livanu;
17na njima se ptice gnezde,
u čempresima roda im se skući.
18Na visokim gorama žive divokoze,
a kamenjari damanima utočište daju.
19On je mesec načinio da se meri vreme,
a i sunce zna kada da zađe.
20Ti spuštaš tamu i noć biva,
pa izmile sve šumske živuljke.
21Lavovi za plenom riču
tražeći od Boga za sebe hranu.
22Kad sunce zarudi
oni se okupe u jazbini svojoj i ležu.
23A čovek ide za poslom svojim
i radi do večeri.
24O, Gospode, kako je mnogo dela tvojih!
Svako si od njih učinio mudro
i tvojih je stvorenja puna zemlja!
25Eno mora, velikog i širokih obala,
vrve od bezbrojnih stvorenja,
životinja malih i velikih;
26Po njemu brodovi brode
i Levijatan#104,26 Ne zna se tačno značenje ove reči. Prevodi se kao kit, krokodil, ili morska neman. koga si načinio u njemu igra.
27Svi oni čekaju tebe
da im na vreme daš ono što jedu.
28Ti im daješ
i oni to sakupe;
ti otvaraš ruku svoju
i oni su siti dobra.
29Kad sakriješ lice svoje
oni se prepadnu;
kad im uzmeš dah, oni skapavaju
i ponovo idu u prašinu.
30Kad im pošalješ svoj dah oni nastaju;
ti obnavljaš lice zemlje.
31Nek doveka bude slava Gospodnja!
Nek delima svojim raduje se Gospod!
32On u zemlju gleda i ona se trese;
on dotiče gore i one se dime.
33Kroz svoj život pevaću Gospodu,
dok me ima Boga moga proslavljaću!
34Ugodne mu bile misli moje,
a ja ću da se radujem u Gospodu.
35Nek grešnici nestanu sa zemlje
i zlobnika neka više nema!
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!
Slavite Gospoda!
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.