106
Psalam 106
1Slavite Gospoda!
Hvalite Gospoda jer je dobar,
jer je milost njegova doveka.
2Ko će da iskaže silna Gospodnja dela,
da mu svu slavu razglasi?
3Blago onima što se drže pravde,
onima što uvek postupaju pravedno.
4Seti me se, o, Gospode,
kada si milostiv svom narodu;
u spasenju svome
i mene se seti;
5da vidim napredak tvojih izabranih,
da se radujem u radosti naroda tvoga
i hvalim se sa tvojim nasledstvom.
6Zgrešili smo kao preci naši;
učinili smo nepravdu, skrivili smo!
7Naši preci u Egiptu nisu razumeli čudesa tvoja,
nisu spominjali tvoju veliku milost,
pa su se pobunili kraj mora,
kraj Crvenog mora.
8A on ih je izbavio zarad svog imena,
da bi silu svoju pokazao.
9Zapretio je Crvenom moru
i ono je presušilo,
pa ih je vodio dubinama
kao po pustinji.
10Spasao ih je od ruke mrzitelja,
otkupio iz ruke dušmana.
11I vode su preplavile njihove krvnike,
niko od njih preostao nije.
12Tada su poverovali njegovim rečima
i pevali mu hvalospeve.
13Ali brzo su mu dela zaboravili,
na savet njegov čekali nisu.
14U pustinji ih spopade žudnja,
u pustari su iskušavali Boga.
15I on je dao kako su tražili,
ali im je duše razboleo.
16U taboru su zavideli Mojsiju i Aronu,
svecu Gospodnjem.
17Na to se zemlja raspukla,
progutala je Datana
i zatrpala Avironovu družinu.
18Buknula je vatra u družini,
suknuo je plamen na zlobnike.
19Na Horivu izlili su tele,
klanjali se livenom idolu;
20zamenuli su Slavu svoju
za lik vola koji pase travu!
21Zaboravili su Boga, svog izbavitelja,
koji je u Egiptu velika učinio dela;
22čudesa u Hamovoj zemlji
i strahote na Crvenom moru.
23Rekao je da bi ih istrebio,
da njegov izabranik Mojsije
nije stao pred njega u procep,
i odvratio njegov razorni gnev.
24Prezreli su zemlju milu
i nisu verovali njegovoj reči.
25Gunđali su u svojim šatorima
i glas Gospodnji slušali nisu.
26A on im se zakleo
da će ih pobiti u pustinji;
27da će im pobiti decu među narodima
i raseliti po zemljama.
28Ali oni su se priklonili Val-Fegoru
i jeli žrtve za mrtve.
29Svojim su ga postupcima na gnev izazvali
pa je pošast buknula među njima.
30Ali ustao je Fines da posreduje
i pošast je stala.
31To mu se uračunalo kao pravednost
kroz sva pokolenja, doveka.
32Gnevili su ga i na vodama Merive,
pa je i Mojsije zbog njih nastradao;
33jer su mu duh razdražili
pa je nepromišljeno govorio usnama svojim.
34Nisu istrebili narode
za koje im je Gospod zapovedio.
35Pomešali su se s narodima,
naviknuli na njihova dela.
36Služili su njihovim idolima
i oni su im postali zamka.
37Žrtvovali su svoje sinove
i svoje ćerke zlodusima.
38Prolivali su nevinu krv,
krv svojih sinova i svojih ćerki
koje su žrtvovali idolima Hanana;
krvlju su opoganili zemlju.
39Oskrnavili su se delima svojim,
odali se bludu postupcima svojim.
40Tada je planuo gnev Gospodnji na njegov narod,
zgadilo mu se njegovo nasledstvo.
41Predavao ih je u ruke naroda
pa su nad njima vladali oni što ih mrze;
42tlačili ih njihovi dušmani,
ponizili pod njihovom vlašću.
43Mnogo puta ih je izbavljao,
ali su bili buntovnih namera,
pa su propadali u svojim krivicama.
44Ali on bi ih pogledao u njihovoj muci,
čuo bi im preklinjanje;
45pa se zbog njih podsetio svog saveza
i sažalio po velikoj milosti svojoj.
46Čak je učinio da im se smiluju
svi tlačitelji njihovi.
47Spasi nas, Gospode, Bože naš,
skupi nas od naroda,
da hvalimo tvoje sveto ime,
da se dičimo tvojom slavom.
48Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev,
od veka do veka.
I sav narod neka kaže:
„Amin.“
Slavite Gospoda!