119
Psalam 119
א Alef
1Blago ljudima besprekornog puta,
po Gospodnjem Zakonu što žive.
2Blago onima što se drže njegovih propisa,
što ga traže celim srcem;
3i nepravdu što ne čine,
prema stazama njegovim što žive.
4Svoje si nam odredbe ti dao
da bi ih se predano držali.
5O, kada bi moje staze postojane bile,
da se tvojih uredaba držim!
6Ja se onda zastideo ne bi,
sve zapovesti tvoje kad bih razmatrao.
7Čestitog ću srca hvalu tebi dati,
kad pravila pravednosti tvoje budem naučio.
8Držaću se tvojih uredaba,
a ti mene sasvim ne napuštaj!
ב Bet
9Kako mladić čistim put svoj da održi?
Držeći se reči tvoje.
10Tebe tražim celim srcem svojim,
ne daj mi da lutam od tvojih zapovesti.
11Tvoju reč sam u srce sakrio
da ti ne bih sagrešio.
12O, Gospode, blagosloven ti si!
Pouči me svojim uredbama.
13Usnama ja svojim objavljujem
sva pravila usta tvojih.
14Radujem se putu propisa tvojih
kao da je svakovrsno blago.
15Na odredbe tvoje mislim,
na puteve tvoje pazim.
16Uživam u uredbama tvojim,
zaboravu reč ti ne dam.
ג Gimel
17Sluzi svome blagonaklon budi,
pa da živim i reč tvoju držim.
18Oči mi otvori, pa da gledam
u čudesa tvojega Zakona.
19Ja sam došljak na zemlji,
zapovesti svoje ne skrivaj od mene.
20Satire se duša moja,
jer za pravilima tvojim stalno žudi.
21Ti bahate prekorevaš, prokleti su oni
koji zastraniše od zapovesti tvojih.
22Skini s mene ruganja i prezir,
jer se tvojih propisa ja držim.
23I glavari zasedaju, protiv mene se dogovaraju;
a tvoj sluga razmišlja o tvojim uredbama.
24Da, propisi su tvoji
uživanja moja, savetnici moji.
ד Dalet
25Duša mi se s prašinom slepila,
po svojoj me reči ti oživi.
26Puteve sam svoje izložio i ti si me uslišio,
pouči me svojim uredbama.
27Daj da shvatim put tvojih odredbi,
pa da tvoja čudesa razmatram.
28Od tuge mi duša jeca,
po svojoj me reči ti osnaži.
29Put zablude ukloni od mene,
svoj mi Zakon milostivo daruj.
30Put vernosti ja sam odabrao,
pravila sam tvoja prigrlio.
31Uz propise tvoje ja prijanjam;
o, Gospode, ne daj da se osramotim.
32Putem tvojih zapovesti hitam,
jer mi za njih srce širiš.
ה He
33O, Gospode, pouči me putu svojih uredaba,
da bih ga se do kraja držao.
34Pronicljivost daj mi,
da tvoj Zakon ispunjavam
pa da ga se celim srcem držim.
35Daj da idem stazom zapovesti tvojih,
jer je u njoj moje uživanje.
36Propisima tvojim srce mi prikloni,
a ne nečasnoj dobiti.
37Oči moje ti okreni da prolaznost ne gledaju,
na svom putu život mi podari.
38Sluzi svome reč svoju ispuni,
onu što si dao bogobojaznome.
39Odagnaj od mene prezir od koga strahujem,
jer su tvoja pravila valjana.
40Gle, za tvojim odredbama čeznem,
oživi me pravednošću svojom!
ו Vav
41O, Gospode, milost tvoja nek na mene dođe,
spasenje tvoje što si obećao;
42pa da mogu podrugljivcu nešto da uzvratim,
jer ja se u tvoju reč pouzdam.
43Ne ostavljaj usta moja sasvim bez istine,
jer na tvoja pravila ja čekam;
44pa tvoj Zakon istrajno da držim,
sve od veka pa do veka;
45i da živim u prostranoj zemlji,
jer tvoje odredbe ja tražim;
46da svedočim ja propise tvoje,
pred carevima da se ne postidim;
47uživaću u zapovestima tvojim,
jer ih volim;
48podići ću ruke svoje ka zapovestima tvojim, jer ih volim;
uredbe ću tvoje da razmatram.
ז Zajin
49Seti se reči tvoje za slugu tvoga
kojom si mi ti ulio nadu.
50Ona mi je u jadu uteha,
jer reč tvoja život meni čuva.
51Silno mi se rugaju bahati,
a ja od tvoga Zakona ne skrećem.
52Na pravila tvoja davna mislim, Gospode,
i njima se tešim!
53Spopada me plamen srdnje zbog zlobnika,
onih što tvoj Zakon napuštaju.
54Uredbe su tvoje pesme moje
u kući skitnje moje.
55O, Gospode, ime tvoje spominjem u noći,
da se držim ja tvoga Zakona!
56I ovo je moja obaveza:
da se držim tvojih odredaba.
ח Het
57Ja imam Gospoda,
odlučan sam da reč tvoju držim.
58Preklinjem te celim srcem svojim,
milostivo daj mi što si obećao.
59Puteve svoje ispitujem,
propisima tvojim korake usmeravam svoje.
60Žurim, ne oklevam
da zapovesti tvoje držim.
61Obmotaše me užad zlikovačka,
ali Zakon tvoj ne zaboravljam.
62Usred noći podižem se da ti zahvaljujem
zbog tvojih pravednih sudova.
63Prijatelj sam bogobojaznih,
onih što ti odredbe čuvaju.
64O, Gospode, milosti je tvoje puna zemlja!
Pouči me svojim uredbama.
ט Tet
65O, Gospode, činiš dobro sluzi tvome,
kako si i obećao!
66Nauči me da dobro sudim i shvatam,
jer zapovestima tvojim verujem.
67Lutao sam pre stradanja svoga,
a sada se držim tvoje reči.
68Ti si dobar, dobročinitelj si;
pouči me uredbama svojim.
69Lažima me blate osioni,
a ja se svim srcem odredaba tvojih držim.
70Srce im je zadriglo, skorelo,
a ja u tvom Zakonu uživam.
71Korisno je kad se mučim
da bih tvoje uredbe shvatio.
72Bolji mi je Zakon što si objavio
od hiljada zlatnika i srebrnjaka.
י Jod
73Tvoje su me ruke sačinile, stvorile me;
razboritost daj mi da naučim zapovesti tvoje.
74Neka me vide bogobojazni,
pa neka se obraduju,
jer se tvojoj reči nadam.
75Gospode, znam da su sudovi tvoji pravedni,
da me koriš jer me voliš.
76Milost tvoja neka me uteši,
kao što si obećao svome sluzi.
77Neka mi dođe milosrđe tvoje, da oživim,
jer je Zakon tvoj meni uživanje.
78Osioni neka se postide za klevetu kojom me kleveću,
a ja mislim na odredbe tvoje.
79Bogobojazni neka mi pristupe,
oni koji znaju za tvoje propise.
80Nek mi srce besprekorno bude
prema tvojim uredbama,
tako da se ne zastidim.
כ Kaf
81Duša moja kopni za tvojim spasenjem,
jer reč tvoju iščekujem.
82Oči moje sahnu da mi se obratiš,
govorim: „Kada ćeš me utešiti?“
83Postao sam ko mešina nadimljena,
uredbe tvoje ne dam zaboravu.
84Koliko je dana sluzi tvom ostalo?
Kad ćeš sudu da privedeš moje tlačitelje?
85Bahati mi iskopaše jame,
ti što nisu po Zakonu tvome.
86Svaka ti je zapovest istina,
pomozi mi jer me gone zabludama.
87Skoro su me sa zemlje zbrisali,
a ja tvoje odredbe ne odbacujem.
88Milošću me svojom živoga sačuvaj
da održim tvojih usta svedočanstvo.
ל Lamed
89O, Gospode, večna je reč tvoja,
na nebesima je učvršćena!
90Od roda do roda je vernost tvoja,
ti si zemlju osnovao i ona je postojana.
91Po odlukama tvojim i danas stoji,
jer tebi služi sve što postoji.
92Da mi tvoj Zakon uteha nije bio,
propao bih u nevolji svojoj.
93Doveka pamtim odredbe tvoje,
jer me one u životu drže.
94Ja pripadam tebi, spasi me,
jer odredbe tvoje tražim!
95Zlikovci vrebaju da me ubiju,
a ja propise tvoje pažljivo razmatram.
96Svemu savršenom video sam kraja,
alʼ širini tvoje zapovesti kraja nema.
מ Mem
97Kako volim Zakon tvoj!
Od jutra do sutra razmišljam o njemu.
98Zapovest me tvoja mudrijim čini od dušmana mojih,
jer doveka pripada mi.
99Bolje rasuđujem od svih svojih učitelja,
jer razmišljam o propisima tvojim.
100Od staraca umniji sam,
jer razmatram odredbe tvoje.
101Od svake zle staze čuvam stope svoje
da bih reč tvoju mogao da držim.
102Od pravila tvojih ja se ne okrećem
jer si ti sam mene poučio.
103Kako je slatka reč tvoja nepcu mome,
od meda je slađa ustima mojim!
104Razborit sam od odredaba tvojih
i zato mrzim svaku lažnu stazu.
נ Nun
105Mojoj nozi tvoja reč je lampa
i svetlo za moju stazu.
106Zakleo sam se, obavezujem se:
držaću se tvojih pravednih sudova.
107Mnogo sam stradao, Gospode,
po svojoj me reči ti oživi.
108Dobrovoljnu žrtvu usta mojih primi, molim te, Gospode;
pouči me tvojim pravilima.
109Glava moja stalno je u torbi
ali Zakon tvoj ne zaboravljam.
110Zlotvori mi klopku postavljaju
ali ja ne skrećem s tvojih odredaba.
111Doveka sam nasledio propise tvoje,
jer su oni radost mome srcu.
112Predao sam srce svoje da uredbe tvoje izvršava,
za vekove i do kraja.
ס Sameh
113Mrzim ljude srca podeljenog,
a tvoj Zakon volim.
114Utočište, štit moj ti si,
ja se tvojoj reči nadam.
115Odlazite od mene, zločinci,
da bih svoga Boga zapovesti ispunjavao!
116Podrži me kao što si obećao, pa da živim;
sramoti me ne prepusti zbog nadanja moga.
117Okrepi me, pa da spasen budem
i da trajno težim uredbama tvojim.
118Ti se gnušaš svih što zastrane od uredaba tvojih,
jer je uzaludna njihova obmana.
119Kao zguru skinuo si sve zlobnike zemaljske
i zato volim propise tvoje.
120Telo mi se ježi jer od tebe strepim,
sudovi me tvoji plaše.
ע Ajin
121Ja postupam pravo i pravedno,
tlačiteljima mojim ne ostavljaj mene!
122Budi jamac za dobro svom sluzi,
da me gordi ne bi tlačili.
123Oči su mi usahnule za tvojim spasenjem
i za rečju pravednosti tvoje.
124Tvome sluzi ti učini po milosti svojoj,
pouči me uredbama svojim.
125Tvoj sam sluga, prosvetljenje daj mi
pa da tvoje propise razumem.
126Jeste vreme da deluje Gospod,
tvoj su Zakon prekršili!
127Zato više volim zapovesti tvoje
nego zlato, više nego suvo zlato.
128Zato odobravam odredbe tvoje, svaku i o svemu,
i prezirem svaku stazu laži.
פ Pe
129Čudesni su tvoji propisi,
zato ih se duša moja pridržava.
130Objašnjenje tvojih reči prosvetljuje,
promućurnost daje lakovernima.
131Zinuo sam, dahćem,
jer sam željan zapovesti tvojih.
132Na mene se osvrni, smiluj mi se,
ko što često činiš onim što ti ime vole.
133Rečju svojom korake mi vodi,
ne daj bilo kojem grehu da nada mnom vlada.
134Otkupi me od tlačitelja ljudi
da odredbi tvojih mogu da se držim.
135Nek slugu tvoga obasja lice tvoje,
uredbama svojim pouči me!
136Potoci suza iz mojih očiju teku
jer se Zakona tvoga ne drže ljudi.
צ Cade
137O, Gospode, ti pravedan jesi
i presude tvoje ispravne su!
138Propisi tvoji što si zapovedio,
pravedni su i sasvim su verni.
139Revnost moja izjeda me
jer dušmani su moji tvoje reči zaboravili.
140Tvoja reč je sasvim proverena
i voli je sluga tvoj!
141Neznatan sam i omrznut ja sam,
odredbe ti ne dam zaboravu.
142Pravda tvoja je pravda doveka
i istina tvoj je Zakon.
143Snašli su me nevolja i muka,
ali uživam u zapovestima tvojim.
144Propisi tvoji doveka su pravedni,
da živ budem podari mi razum.
ק Kof
145Od sveg srca vapim! Gospode, usliši me,
da uredbe tvoje držim!
146Tebi vapim da me spaseš,
da propise tvoje držim.
147Pre zore se dižem i za pomoć vapim,
jer se tvojoj reči nadam.
148Još pre smene noćne straže oči moje bdiju,
da o tvojoj reči mislim.
149O, Gospode, po milosti svojoj glas moj saslušaj,
život mi sačuvaj po svojoj odluci.
150Primiču se oni što zlobu smišljaju,
oni što su od tvog Zakona daleko.
151A ti si, o, Gospode, blizu
i istina su sve zapovesti tvoje!
152Odavno sam naučio iz tvojih propisa
da si ih doveka učvrstio.
ר Reš
153Pogledaj na moju muku pa me oslobodi,
jer tvoj Zakon zaboravu ne dam.
154Za moj slučaj se zauzmi, otkupi me,
rečju svojom život mi sačuvaj.
155A spasenje je daleko od zlobnika,
jer uredbe tvoje oni i ne traže.
156O, Gospode, golemo je milosrđe tvoje,
život mi sačuvaj po svojoj odluci.
157Brojni su progonitelji moji i dušmani moji,
ali ja ne skrećem od propisa tvojih.
158Gadi mi se kad gledam neverne,
što ne mare za reč tvoju.
159Vidi kako odredbe ti volim!
O, Gospode, po milosti svojoj život mi sačuvaj!
160Sva je tvoja reč istina,
doveka ti svaka presuda pravedna.
ש Šin i Sin
161Bezrazložno gone me glavari,
alʼ od reči tvoje strepi srce moje.
162Zbog reči tvoje radujem se
kao onaj koji plen veliki stekne.
163Mrzim laž, prezirem je,
a tvoj Zakon volim.
164Sedam puta na dan ja te slavim
zbog tvojih pravednih odluka.
165Obilje je mira na onima što ti Zakon vole,
za njih nema spoticanja.
166O, Gospode, spasu tvom se nadam;
izvršavam tvoje zapovesti.
167Propisa se tvojih drži duša moja,
ja ih neizmerno volim.
168Odredaba tvojih i propisa tvojih ja se držim,
jer svi su moji putevi pred tobom.
ת Tav
169O, Gospode, plač moj neka ti je blizak!
Po reči mi svojoj prosvetljenje podaj.
170Moja molba nek pred tebe dođe,
po svom obećanju ti mene izbavi.
171Nek se sliva slavopoj sa mojih usana,
jer me svojim uredbama učiš.
172Nek reč tvoju moj jezik zapeva,
jer su pravedne sve zapovesti tvoje.
173Nek ti ruka u pomoć mi stigne,
jer sam tvoje odredbe odabrao.
174O, Gospode, za spasenjem tvojim čeznem
i u tvome Zakonu uživam!
175Neka mi je duša živa da bi te slavila,
sudovi tvoji neka mi pomognu.
176Poput ovce ja sam zalutao; a ti slugu svoga traži,
jer zapovesti tvoje ne dam zaboravu.