18
Psalam 18
David je ispevao Gospodu reči ove pesme onoga dana kada ga je Gospod izbavio iz ruku svih njegovih neprijatelja i iz Saulove ruke. Rekao je:
1Volim te, Gospode, moja snago.
2Gospode, steno moja,
tvrđavo moja, izbavitelju moj.
Moj Bog je meni stena,
gde zaklon nalazim.
Štite moj, rože mog spasenja,
zaklone moj, utočište moje!
3Prizvaću Gospoda slave predostojnog,
i on će me spasti od mojih dušmana.
4Smrtna su se užad splela oko mene,
užasnut sam razornim rekama.
5Užad su me Sveta mrtvih opkolila,
smrt me vreba sa svojim zamkama.
6U nevolji zavapih Gospodu,
i povikah ka Bogu svojemu.
Iz svog hrama glas je moj čuo,
moj vapaj stiže do njega,
do njegovih ušiju.
7Tad se zemlja uzdrma, zatrese,
zadrhtaše temelji planina,
stresoše se zbog njegovog gneva.
8Dim se diže njemu iz nozdrva,
oganj plamti iz njegovih usta,
žar ugljeni iz njega izbija.
9On nebesa presavi i siđe,
pod nogama gusta mu je tama.
10Heruvima uzjaha, polete,
i zaplovi na krilima vetra.
11Od tame načini oko sebe šator,
senicu za sebe od tamnih voda
i od oblaka tamnih.
12Od sjaja pred njim prođoše oblaci,
pljušti grad i ugalj užareni.
13Tada Gospod zagrme s nebesa,
razleže se glas Svevišnjega,
grad i ugalj užareni.
14Strele svoje odape i dušmane rasu,
bljesnu munjama, u pometnju ih baci.
15Kad si Gospode počeo da karaš,
kad ti dah iz nozdrva planu,
doline se vodne pokazaše,
otkriše se temelji sveta.
16Ruku pruži sa visina, dohvati me,
iz voda me moćnih izvuče,
17od moćnog me izbavi dušmana,
i od onih jačih što me mrze.
18Navališe na mene u dan moje muke,
ali Gospod mi je bio oslonac.
19Izvede me na prostrano mesto,
izbavi me jer sam mu po volji.
20Gospod mi po pravdi mojoj plati,
nagradi mi čistoću ruku mojih,
21jer puteve Gospodnje sačuvah;
Bogu svome ja nisam skrivio.
22Sudovi njegovi svi su mi pred očima,
od odredbi njegovih odvratio se nisam.
23Pred njim sam ja bio besprekoran,
sačuvao sam sebe od krivice,
24po pravdi me je mojoj Gospod nagradio,
ruke su mi nedužne pred njegovim očima.
25Ti vernima iskazuješ vernost,
besprekornima uzvraćaš poštenjem.
26S čistima ti postupaš čisto,
a s opakima postupaš lukavo.
27Ti izbavljaš krotak narod,
a obaraš pogled uznositi.
28Jer ti, Gospode, svetiljku mi pališ,
moj Bog moju tamu rasvetljuje.
29Jer sa tobom ja razbijam četu,
s Bogom mojim preskačem zidine.
30Put je Božiji besprekoran,
reč je Gospodnja u vatri prekaljena;
štit je svima što u njemu utočište traže.
31Jer ko je Bog osim Gospoda?
Ko je stena osim našeg Boga?
32On je Bog koji me snagom oprema,
on put moj čini besprekornim.
33Dade mi noge hitre ko u košute,
postavi me čvrsto na visine.
34Ruke moje uči vojevanju,
da luk bronzani natežem mišicama.
35Ti mi daješ štit spasenja svoga,
desnica me tvoja podupire,
tvoj odaziv čini me velikim.
36Širiš tlo pod korakom mojim,
da mi noge ne bi posrnule.
37Dušmane svoje gonim i sustižem,
ne vraćam se dok ih ne dokrajčim.
38Razbijam ih i ne mogu ustati,
i padaju pod moje noge.
39Ti me opremaš snagom za bitku,
i obaraš poda mnom moje protivnike.
40Ti učini da dušmani moji
rep svoj podviju preda mnom,
da mrzitelje svoje iskorenim.
41Zavapiše, ali im spasa nema niotkuda;
Gospodu zavapiše, ali on im ne odgovara.
42Izmrvih ih kao prah pred vetar,
izbacih ih kao blato sa ulica.
43Ti si me izbavio od sukoba s narodom,
i postavio me za glavu pucima.
Narod koji nisam znao,
taj mi narod služi.
44Tuđinci mi laskaju,
čim me čuju, oni me slušaju.
45Tuđinci gube srčanost,
iz svojih tvrđava izlaze drhćući.
46Živeo Gospod! Blagoslovena bila stena moja!
Uzvišen bio Bog moga spasenja!
47To je Bog što me osvećuje,
on meni pokorava narode;
48izbavlja me od mojih dušmana.
Nad mojim si me mrziteljima uzvisio,
izbavio me od čoveka nasilnog.
49Zato ću te hvaliti, Gospode, među pucima,
tvoje ću ime pesmom proslavljati.
50Veliko spasenje daje svome caru;
iskazuje milost pomazaniku svome, Davidu,
i njegovom potomstvu doveka.