68
Psalam 68
Horovođi. Davidov. Psalam. Pesma.
1Neka Bog ustane,
neka se raziđu njegovi dušmani!
Neka se razbeže pred njim oni što ga mrze!
2Razvej ih poput dima razvejanog;
nek propadnu zlikovci pred Bogom
kao vosak istopljen u vatri.
3A pravedni neka se raduju,
nek pred Bogom kliču,
nek likuju u veselju.
4Pevajte Bogu,
pevajte slavopoj njegovom imenu;
uzdignite onog što na oblacima jaše.
Njegovo je ime Gospod,
uskliknite pred njim.
5Otac siročadi i sudija udovica –
to je Bog u svom svetom Prebivalištu.
6Bog usamljenima daje da u kući žive,
zatočene vodi blagostanju,
a buntovnici boraviće u sparušenoj zemlji.
7Bože, kad si išao ispred svog naroda,
kada si stupao pustinjom, Sela
8zemlja se tresla, nebesa su pljuštala,
pred Bogom, Bogom sinajskim,
pred Bogom, Bogom Izrailjevim.
9Bože, obilje si kiše poslao nasledstvu svome;
umorno je ono bilo, a ti si ga ojačao.
10Živalj tvoj se onde nastanio,
snabdevaš ubogog dobrima svojim, Bože.
11Gospod objavljuje,
a žena što nose vesti veliko je mnoštvo.
12Carevi i vojske beže li beže,
a lepotica kuće plen razdeljuje.
13Ako i legneš između torova,
ti si golubica krila obloženih srebrom,
i perja svetlucavo zlatnog.
14Kad Svemoćni rasprši careve u zemlji,
pade sneg na Salmonu.
15Gora Božija vasanska je gora,
gora s vrhovima vasanska je gora.
16Zašto zavidno gledate, o, gore,
vrhove gore koju Bog želi za boravište svoje;
gde će Gospod zacelo doveka da prebiva?
17Božijih je kola na hiljade,
na mnoge hiljade;
a Gospod je među njima,
na Sinaju, u svetosti.
18Ti se pope na visinu,
povede roblje silno,
primi darove od ljudi,
pa čak i od buntovnika;
da prebivaš tamo,
Gospode Bože.
19Blagosloven da je Gospod,
što terete naše dan za danom nosi,
Bog našeg spasenja. Sela
20Bog naš Bog je dela spasonosnih,
od Gospoda Boga izbavljenje je od smrti.
21Zacelo će Bog razbiti glavu svojih protivnika,
i kosmato teme onog koji živi u svojim gresima.
22Gospod kaže: „Sa Vasana vratiću ih,
iz dubina mora vratiću ih,
23pa da ti noga gaca u krvi
i jezik tvojih pasa dobije svoj deo od tvojih protivnika.“
24Videše povorke tvoje, Bože;
povorke Boga moga, moga cara ka Svetinji.
25Napred su išli pevači, potom svirači,
a u sredini su devojke udarale daire.
26Blagosiljajte u zborovima Boga Gospoda,
vi sa vrela Izrailjeva!
27Eno, mladi Venijamin predvodi ih,
glavari Jude sa mnoštvom,
glavari Zavulona i glavari Neftalima.
28Tvoj Bog snagu ti je odredio;
pokaži snagu svoju, Bože, što si za nas delovao.
29Zbog tvog Doma u Jerusalimu
carevi će ti darove donositi.
30Zapreti zverima u trsci,
krdu bikova među teladima naroda;
pa nek se ponize i donesu komade srebra,
a on će rasuti narode što u ratu uživaju.
31Doći će izaslanici iz Egipta,
Kuš žurno pruža ruke svoje Bogu.
32O, carstva zemaljska, pevajte Bogu;
pevajte slavopoj Gospodu; Sela
33onome što jaše nebom, drevnim nebesima!
Eno, on tutnji glasom svojim, glasom silnim.
34Prepoznajte silu Božiju nad Izrailjem,
veličanstvo njegovo
i njegovu silu u nebesima.
35Ti si strašan, Bože, u Svetilištu svome;
Bog Izrailjev sam daje silu i snagu narodu.
Blagosloven da je Bog!