71
Psalam 71
1U tebi je utočište moje, Gospode;
o, da se nikad ne postidim.
2Oslobodi me po svojoj pravednosti i izbavi me,
prigni uho svoje k meni i spasi me.
3Budi mi stena prebivališta
kojoj uvek dolazim;
spasenje moje ti si zapovedio,
jer si moja stena i tvrđava.
4Izbavi me, Bože moj, iz ruke zlikovačke,
od ruke prestupnika i okrutnoga.
5Jer, ti si moja nada, o, Bože Gospode,
pouzdanje si mi od mladosti moje.
6Na tebe se oslanjam od utrobe,
iz krila majke moje si me izvukao;
slaviću te neprestano.
7Poput znaka postao sam mnogima,
a ti si mi utočište jako.
8Usta si mi slavom svojom ispunio
i krasotom svojom od jutra do sutra.
9Ne odbaci me u doba starosti,
kad mi snaga klone ne zaboravi me.
10Jer o meni govore protivnici moji,
oni što mi život vrebaju
zajedno se savetuju.
11Kažu: „Bog je njega ostavio!
Gonite ga, uhvatite,
jer izbavitelja nema!“
12Bože, od mene se ne udaljuj!
O, moj Bože, požuri mi u pomoć!
13Neka se postide i neka propadnu
tužitelji moje duše;
i prezir i bruka nek pokriju
one koji mi o glavi rade.
14A ja ću uvek da se nadam,
sve više i više slaviću te.
15Usta će moja o pravednosti tvojoj da govore,
o delima tvog spasenja od jutra do sutra,
jer im broja ne znam.
16U moćnim delima Boga Gospoda ja ću doći,
tvoju pravednost ću spominjati, samo tvoju.
17Od mladosti moje, Bože, ti si me učio;
i čudesa tvoja dosad javljao sam.
18Čak i kada ostarim i osedim,
Bože, ne ostavljaj me,
dok ti silu ne objavim naraštaju novom;
silu tvoju svakom što dolazi.
19Pravednost je tvoja, Bože, do visina,
velika si dela učinio;
ko je poput tebe, Bože?
20Ti – dao si da gledam mnoge nevolje i muke –
ti ćeš mi opet obnoviti život;
iz dubina zemlje podićeš me opet.
21Ti ojačaj dostojanstvo moje
i ponovo uteši me.
22I ja ću harfom da te hvalim
zbog vernosti tvoje;
Bože moj, sviraću ti na liri,
Svetitelju Izrailjev.
23Klicaće radosno usne moje,
jer ću ti svirati,
i duša moja što si je otkupio.
24I moj će jezik od jutra do sutra
pričati o tvojoj pravednosti;
jer će se postideti, jer će se osramotiti
ti što mi o glavi rade.