74
Psalam 74
Asafova poučna pesma.
1Zašto si nas, o, Bože, odbacio doveka?
Zašto da se jarost tvoja puši na stado tvoje paše?
2Priseti se svoje zajednice što si je od davnina stekao,
plemena svoga nasledstva koje si otkupio –
gore Sion na kojoj si prebivao.
3Korake svoje okreni ka ruinama večnim,
svemu čemu je naudio protivnik u Svetinji.
4Dušmani tvoji riču usred tvog mesta sastanka,
postaviše zastave svoje za znakove.
5Poznati su kao čovek
što sekiru na šipražje diže;
6i onda sekirom i polugama
sve rezbarije lomi.
7Svetilište tvoje do tla spališe,
opoganiše Prebivalište imena tvog.
8U srcu su svome rekli: „Hajde da ih sasvim potlačimo!“
Spalili su sva Božija mesta sastanka u zemlji.
9A naše znakove videli nismo,
ni proroka još nema,
i nikoga s nama ko bi znao – dokle?
10Dokle će se, o, Bože, rugati dušmanin?
Hoće li protivnik doveka tvoje ime da prezire?
11Zašto ruku svoju, baš svoju desnicu, povlačiš?
Iz nedara svojih izvuci je i satri ih!
12A Bog car moj je od davnina,
posred zemlje spasonosna dela čini.
13Silom svojom ti si more razdelio,
u vodama smrskao si glave morskim nemanima.
14Levijatanu si glave razdrobio,
narodima uz obalu za hranu si ga dao.
15Ti si dao da nabuja i vrelo i potok,
ti si nepresušne presušio reke.
16Tvoj je dan, baš kao i noć;
ti si postavio i mesec i sunce.
17Ti si zemlji odredio svaku među;
i leto i zimu načinio ti si.
18Seti se tog protivnika koji te prezire, Gospode,
i bezumnih što preziru ti ime.
19Ne daj zveri život golubice svoje,
doveka ne zaboravi na život svojih siromaha.
20Pogledaj na savez,
jer se mračni krajevi zemlje napuniše mestima nasilja.
21Ne daj ugnjetenom da se ponižen vrati,
neka ime tvoje slave i siromah i ubogi.
22Ustani, o, Bože, svoj slučaj odbrani!
Seti se prezira bezumnog prema tebi od jutra do sutra.
23Ne zaboravi glas dušmana svojih,
poklič što se neprestano diže,
onih što se protiv tebe bune.