89
Psalam 89
Poučna pesma Etan Ezraita.
1O milosti Gospodnjoj ja doveka pevam;
ustima svojim vernost tvoju razglašavam
naraštaju svakom!
2Jer rekao sam: „Doveka je milost čvrsta,
vernost ti je postavljena u nebesa.“
3A ti: „Savez sam sklopio sa izabranikom svojim,
zakleo se svom sluzi Davidu:
4’Potomstvo ću tvoje doveka da učvrstim,
tvoj će presto da potraje kroz pokolenje svako!’“ Sela
5O, Gospode, nebesa slave čudesa tvoja
i tvoju vernost u zboru svetih!
6Jer ko je taj na nebu da je Gospodu nalik,
da je kao Gospod među sinovima Božijim?
7Bog je veličanstven na saboru svetih,
strašniji je od svih što ga okružuju.
8Gospode, Bože nad vojskama,
ko je poput tebe moćan Gospod?
Vernošću si svojom obavijen.
9Ti upravljaš morem ponositim,
ti mu spuštaš talase nemirne.
10Skršio si Ravu kao da je zaklan,
dušmane si svoje rasterao silom ruke svoje.
11Tvoja su nebesa, baš kao i zemlja;
svet i ono što ga čini ti si postavio.
12Jug i sever ti si načinio,
i Tavor i Ermon tvom imenu kliču.
13Mišica je tvoja jaka, ruka ti je moćna,
desnica je tvoja podignuta.
14Tvog prestola temelji su pravednost i pravda;
milost i istina idu ispred tvoga lica.
15Blago narodu kome je klicanje znano,
koji živi u svetlosti lica tvoga, o, Gospode!
16Imenu se tvome oni povazdan raduju,
pravednošću tvojom oni se uzdižu.
17Jer ti si slava njihove jakosti,
naklonošću tvojom naš se rog#89,17 Rog je simbol, metafora vojne snage, dostojanstva. uzdiže.
18Jer naš je štit od Gospoda,
naš je car od Svetitelja Izrailjevog.
19Tada si u viđenju govorio
svom vernom narodu i rekao:
„Svoju pomoć dao sam junaku,
izabranog iz naroda digoh.
20Našao sam Davida, slugu svoga,
uljem svojim svetim pomazao sam ga.
21Na njemu će moja ruka da počiva,
mišica će moja da ga jača.
22Neće ga varati neprijatelj,
neće mu nauditi nepravednik.
23Izlomiću pred njim dušmane njegove,
i potući one što ga mrze.
24Moja vernost i milost moja biće sa njim,
u moje će se ime podići rog njegov.
25Njegovu ću ruku dignuti na more
i na reke desnicu njegovu.
26A on će me zvati: ’Oče moj, Bože moj,
Steno mog spasenja!’
27A ja ću ga postaviti za prvorođenog,
za najuzvišenijeg među carevima zemlje.
28Doveka ću mu očuvati milost svoju
i svoj ću savez da učvrstim sa njim.
29Doveka ću da učvrstim potomstvo njegovo,
presto njegov biće dok je dana nebu.
30A ako sinovi njegovi moj Zakon napuste
i ne žive po mojim uredbama;
31ako prekrše odredbe moje
i zapovesti moje ne drže;
32kazniću im prestupe šibom
i krivicu udarcima.
33Ali milost svoju nikad neću da im uzmem,
vernost svoju neću da poreknem.
34Neću da pogazim svoj savez,
neću da poreknem ono što ustima obećao sam.
35Jednom sam se zakleo Davidu svetošću svojom
i poreći neću!
36Potomstvo će njegovo doveka da traje
i preda mnom poput sunca presto njegov;
37kao mesec zauvek će potrajati,
poput neba svedok verni.“ Sela
38A sada si ga svrgnuo, zgrozio se
i razjario na svog pomazanika;
39Porekao si savez sa slugom svojim,
u prašini mu krunu oskrnavio.
40Zarušio si mu sve zidine
i utvrđenja mu u ruine pretvorio.
41Haraju ga svi što putem prođu,
komšijama svojim postao je ruglo.
42Digao si desnicu dušmana njegovih,
krvnika njegovog ti činiš veselim.
43Još si mu oštricu mača otupio,
u boju mu pomogao nisi.
44Njegov sjaj si okončao,
srušio mu presto u prašinu.
45Skratio si dane mladosti njegove
i zagrnuo ga sramotom. Sela
46O, Gospode, dokle ćeš se kriti?
Doveka ti srdžba kao vatra bukti?
47Priseti se dužine mog života.
Zar uzalud stvorio si sve potomke ljudi?
48Ko je čovek koji je živeo, a da smrti ugledao nije?
Iz ruku Sveta mrtvih ko je život izbavio? Sela
49O, Gospode, gde su tvoja milosrđa davna
kojima si se u vernosti svojoj zakleo Davidu?
50Seti se, o, Gospode, sramoćenja svojih slugu,
koja nosim u nedrima od naroda mnogih!
51Gospode, njima su nas sramotili protivnici tvoji;
njima su sramotili korake tvog pomazanika.
52Blagosloven doveka da je Gospod!
Amin! Amin!