5
On
1Došao sam u vrt svoj, o, sestro moja, nevesto!
Pobrao sam smirnu moju sa začinima mojim,
pojeo sam saće moje s medom mojim,
popio sam vino moje sa mlekom mojim.
Prijatelji
Jedite i pijte, o, prijatelji moji!
Opijte se, o, najmiliji!
Ona
2Spavam, alʼ srce mi budno.
Čuj! Voljeni moj kuca:
„Otvori mi, sestro moja, voljena moja,
golubice bez mane!
Glava mi je natopljena rosom,
uvojke mi noć je ovlažila.“
3Odoru sam svoju svukla
i kako da je navučem?
Noge sam oprala svoje
i kako da ih isprljam?
4Kroz otvor je moj voljeni provukao ruku svoju
i za njim je ustreptala utroba moja.
5Ustala sam da otvorim voljenome svome
i s ruku mi je prokapala smirna,
na rezu je s prstiju mi
procurila smirna.
6I otvorila sam voljenom svom,
ali moj se voljeni okrenuo i otišao.
Duša mi je klonula što se udaljio.
Tražila sam ga i nisam ga našla,
dozivala sam ga i nije mi se odazvao.
7Našli su me stražari što obilaze grad.
Istukli su me, izranjavali,
uzeli su veo s mene
stražari sa zida.
8Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas,
ako nađete voljenoga moga
šta da mu kažete?
Da bolujem od ljubavi.
Prijateljice
9A što je tvoj voljeni bolji od drugih voljenih,
o, ti najlepša među ženama?
Što je tvoj voljeni bolji od drugih
pa nas zaklinješ tako?
Ona
10Moj voljeni blista, rumen je,
naočitiji od deset hiljada!
11Glava mu je od zlata zlaćanog,
kosa uvojita
i ko gavran crna.
12Oči su njegove golubice
na vodenim brzacima,
mlekom umivene,
skladno ugneždene.
13Obrazi mu ko leje začina
i kule mirišljavih trava;
usne su mu ljiljani
sa kojih se cedi smirna.
14Ruke su mu ko palice zlatne
pune hrisolita,
stomak mu je ploča slonovače
pokrivena safirima.
15Njegove su noge mermerni stubovi
položeni na temelje od suvoga zlata;
stasit je ko Livan,
kao probrani kedrovi.
16Usta su mu zaslađena
i sav je poželjan;
takav je voljeni moj, takav je dragan moj,
o, ćerke jerusalimske!