3
Jerusalim
1Jao poganom i oskrnavljenom gradu siledžiji!
2On ne sluša glas
i ne prihvata prekor Gospodnji.
Ne pouzdaje se u Boga svoga
i ne prilazi mu.
3Usred njega glavari njegovi
su lavovi što riču,
sudije su mu noćni vuci
što do jutra sve kosti oglođu.
4Njegovi proroci su bahati,
ljudi izdajnici.
Sveštenici njegovi svetinju skrnave
i Zakon krše.
5Pravedan je Gospod usred njega!
On ne čini nepravdu.
Svako jutro svoju pravdu daje
i kad svane on se ne povlači.
Ali zlotvor ni tad za sramotu ne zna.
Jerusalim se ne kaje
6„Zatro sam narode
i srušio im kule.
Ulice sam im opustošio
da ni prolaznika nema.
Gradove im zarušio
i nikoga nema,
nema stanovnika.
7A rekoh:
’Svakako ćeš me se uplašiti,
prihvatićeš prekor.’
Tada mu se neće porušiti prebivalište
svim onim što sam naumio za njega.
Ipak, uporno su grešili
svim delima svojim.
8Zato me čekajte
– govori Gospod –
do dana kada ću se dići zbog plena.
Jer je moja odluka da okupim narode,
da saberem carstva
i na njih izlijem svoju jarost
i sav plamen gneva svoga.
Tako će u vatri revnosti moje
sva zemlja biti progutana.
Obnova ostatka Izrailja
9Tada ću da dam narodima čista usta
da svaki od njih priziva ime Gospodnje
i rame uz rame mu služe.
10S druge strane, od reka kušanskih,
doneće mi žitne žrtve moji molioci,
ćerka mojih rasejanih.
11Nećeš se stideti toga dana svih svojih postupaka
kojima si se bunio protiv mene.
Tada ću ukloniti od tebe one ohole,
tvoje ponosite,
pa se više nećeš bahatiti
na mojoj svetoj gori.
12U tebi ću ostaviti
narod krotak i siromašan,
i oni će utočište naći
u imenu Gospodnjem.
13Ostatak Izrailja neće činiti nepravdu
i laži neće govoriti.
Neće im u ustima biti jezik obmane
nego će se napasati i počivaće.
Neće biti nikog da ih plaši.“
14Kliči, ćerko sionska!
Podvikuj, Izrailju!
Raduj se i veličaj od sveg srca,
o, ćerko jerusalimska!
15Uklonio je Gospod presudu protiv tebe,
pomeo je dušmane tvoje.
Car Izrailja – Gospod je u sredini tvojoj!
Od zla se ti više ne plaši.
16Tog dana će se reći Jerusalimu:
„O, Sione, ne plaši se!
Neka ti ruke ne klonu!
17Gospod, Bog tvoj je usred tebe,
ratnik što ti pobedu daje.
Radovaće se silno zbog tebe,
utišaće te ljubavlju svojom.
Klicaće zbog tebe radosnim povikom.“
18„Ojađene, odstranjene od praznika
ja ću da okupim.
Bili su daleko od tebe,
obremenjeni sramotom.
19Evo, okrećem se svim tvojim tlačiteljima u vreme ovo.
Spašću hrome i sabraću proterane.
Daću čast i ime osramoćenima
što su bili po celoj zemlji.
20Dovešću vas u ono vreme,
u to vreme ja ću vas sabrati.
Jer ja ću vam dati i ime i čast
među svim zemaljskim narodima,
kada na vaše oči vratim izgnane vaše“ –
kaže Gospod.