14
Језици и пророштво
1Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне дарове, а посебно да пророкујете. 2Наиме, ко говори другим језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. 3А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. 4Ко говори другим језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. 5Хтео бих да сви говорите другим језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори другим језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.
6Ако вам ја, браћо, дођем и говорим другим језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? 7Ако неживи инструменти који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? 8Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? 9Исто тако, ако говорите другим језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. 10Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. 11Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. 12Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне дарове, настојте да обилујете у оним даровима који изграђују цркву.
13Зато онај који говори другим језиком, нека се моли да може да га протумачи. 14Наиме, ако се ја молим другим језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. 15Шта, дакле, да чиним? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. 16Јер ако ти благосиљаш Бога Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? 17Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.
18Захвалан сам Богу што говорим другим језицима више од свих вас. 19Ипак, у цркви ћу радије рећи пет разумљивих речи да се сви поуче, него десет хиљада речи другим језиком.
20Браћо, не размишљајте детињасто, али будите као мала деца која нису вична злу. У мислима, пак, будите зрели. 21У Закону је написано:
„Преко оних који говоре другим језицима,
и усана туђинаца,
говорићу овоме народу,
али ме ни онда неће послушати – говори Господ.“
22Тако други језици нису знак за вернике, него за невернике. Међутим, пророштво је за вернике, а не за невернике. 23Ако се, дакле, сва црква окупи, па сви почну да говоре другим језицима, а притом уђу неупућени или неверни, неће ли рећи да сте луди? 24Али, ако неупућени или неверник наиђе, а сви пророкују, све га кори, све га осуђује, 25тада се обелодањују тајне његовог срца. Тако ће пасти ничице и поклонити се Богу, па ће исповедити да је Бог заиста у вама.
Ред у цркви
26Шта, дакле, да чинимо, браћо? Кад се окупљате, свако има нешто: неко псалам, неко поуку, неко откривење, неко други језик, неко дар тумачења тог другог језика. Нека све буде на изградњу. 27Ако неко говори другим језиком, нека говоре двојица, највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 28Уколико нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори сам себи и Богу.
29Што се тиче пророка, нека говоре двојица или тројица, а остали нека просуђују. 30Ако се другом који ту седи нешто открије, први нека ћути. 31Сви, наиме, можете да пророкујете, један по један, да се сви поуче и охрабре. 32Пророчки духови покоравају се пророцима. 33Јер Бог није Бог нереда, него мира.
Као што је у свим црквама, 34жене треба да ћуте у цркви. Њима није дозвољено да говоре; оне треба да се покоравају, као што Закон налаже. 35А ако желе да науче нешто, нека кући питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у цркви.
36Или да није Божија реч од вас потекла? Или сте ви једини до којих је она дошла? 37Ако неко мисли да је пророк, или духован, треба да схвати да је ово што вам пишем заповест од Господа. 38Ко ово не схвата, остаје у незнању.
39Стога, браћо, покажите ревност за пророковање, и не браните да се говори другим језицима. 40Нека све буде прикладно и уредно.