Дела апостолска 5:1-19

И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима. Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“ Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили. Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она. Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“ Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме. Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени. Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: