3
1Затим смо се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ, изашао у бој против нас код Едрајина. 2Тада ми Господ рече: ’Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.’
3Господ, наш Бог, је предао у наше руке васанског цара Ога и сав његов народ; тако да му није остао ни један преживели. 4У то време смо заузели све његове градове. Није било града који им нисмо одузели – шездесет градова, то јест, целу област Аргов, Огово царство у Васану. 5Сви ови градови су били утврђени високим зидинама, вратима и преворницама. Уз њих је било много неутврђених села. 6И над њима смо извршили клето уништење, као што смо учинили са есевонским царем Сихоном, када смо извршили клето уништење над свим њиховим градовима: над мушкарцима, женама и децом. 7Запленили смо само стоку и однели плен из градова.
8Тако смо у оно време отели земљу из руку двојице аморејских царева, што се налази с оне стране Јордана, од потока Арнона до горе Ермон 9(Сидонци зову Ермон Сирјон а Аморејци га зову Сенир), 10све градове у равници, у целом Галаду, целом Васану, све до Салке и Едрајина – градове Оговог царства у Васану. 11(Ог, васански цар, је једини преостали Рефаимац. Његов гвоздени кревет се још увек налази у Рави амонској. Био је девет лаката дуг и четири лакта#3,11 Око 4,5 m дуг и 2 m широк. широк, мерено обичним лактом.)
Подела земље
12У то време смо освојили ову земљу од Ароира који је код потока Арнона. Пола галадског горја и његове градове дао сам Рувимовом и Гадовом племену. 13Што је остало од Галада и цели Васан, Огово царство, дао сам половини Манасијиног племена. Цела арговска област и сав Васан некада су се звали ’земља Рефаимаца’. 14Јаир, Манасијин син, је освојио цели арговски крај до гесурске и махатске границе. Та васанска места је назвао по себи, тако да се и дан данас зову ’Јаирова села’. 15Махиру сам дао Галад. 16Рувимовом и Гадовом племену сам дао подручје од Галада код потока Арнона, чијом средином се пружа граница, све до потока Јавока, где је Амонска граница. 17Јордан и Арава су служили као граница која се протезала од језера Хинерет до мора код Араве – Мртвог мора – подно обронака Фасге на истоку.
18У оно време сам вам заповедио: ’Господ, Бог ваш, дао вам је ову земљу да је запоседнете. Сви ви који сте способни за бој крените наоружани испред своје браће. 19Нека само ваше жене, нејач и стока – јер знам да имате много стоке – остану у вашим градовима које сам вам дао. 20Кад Господ да починак вашој браћи и вама, те кад освоје земљу коју им Господ даје с оне стране Јордана, тада сваки човек нека се врати на посед који сам вам дао.’
21У оно време сам заповедио Исусу: ’Својим очима си видео све што је Господ, Бог твој, учинио овој двојици царева; Господ ће тако учинити и другим царствима кроз која будеш пролазио. 22Не плаши их се, јер ће се Господ, Бог ваш, борити за вас.’
Мојсију није дозвољен прелазак Јордана
23У оно време сам молио Господа: 24’Господе, Боже, ти си почео да показујеш своме слузи своју величину и своју моћну руку. Јер, који то Бог на небесима или на земљи може да чини таква дела и чудеса? 25Сада ми допусти да уђем и видим добру земљу с оне стране Јордана, предивно горје и Ливан.’
26Али се Господ наљутио на мене због вас и није ме послушао. Господ ми је рекао: ’Доста! Не помињи ми више ово! 27Успни се на врх Фасге и дигни свој поглед према западу и северу, према југу и истоку. Добро погледај својим очима, јер нећеш прећи преко овог Јордана. 28Исуса уведи у дужност; охрабри га и осоколи, јер ће он предводити овај народ и довести их да приме у посед ову земљу коју ћеш видети.’ 29Тако смо остали у долини код Вет-Фегора.