2. Мојсијева 15
15
Мојсијева песма
1Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:
„Господу ћу запевати,
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.
2Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
њега ћу ја узвисивати.
3Господ је ратник,
Господ му је име.
4Кола је фараонова
и војску његову у море сручио,
челници се војни
у мору Црвеном подавили.
Тама их је прекрила,
5у дубине су морске
као камен потонули.
6Десница се твоја, Господе,
прославила силом,
десница је твоја, Господе,
затрла душмана.
7Величанством своје славе
оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
прождро их је као сламу.
8На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
у тло чврсто претвори.
9Душманин рече:
’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
и силом их поробити.’
10На дах твојих уста
море их је прекрило,
потонуше као олово
у моћним водама.
11Ко је као ти,
Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
величанствен у светости,
страшан у слави,
творац чудеса?
12Испружио си своју десницу
и земља их је прогутала.
13Својом милошћу ти си извео народ,
њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
к стану своје светости.
14Чуће то народи, од страха задрхтаће,
страва обузеће житеље филистејске.
15Смели су се владари едомски,
застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
док народ, који си ти стекао, не прође.
17Довешћеш их и засадити
на гори која теби припада,
на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.
18Господ ће царевати
у веке векова.“
19Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21Марија им је запевала:
„Запевајте Господу
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.“
Горка вода код Маре
22Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара#15,23 Мара значи горка, горчина.. 24Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“
25 Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.
Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“
27Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.
Trenutno izabrano:
2. Мојсијева 15: NSP
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
2. Мојсијева 15
15
Мојсијева песма
1Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:
„Господу ћу запевати,
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.
2Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
њега ћу ја узвисивати.
3Господ је ратник,
Господ му је име.
4Кола је фараонова
и војску његову у море сручио,
челници се војни
у мору Црвеном подавили.
Тама их је прекрила,
5у дубине су морске
као камен потонули.
6Десница се твоја, Господе,
прославила силом,
десница је твоја, Господе,
затрла душмана.
7Величанством своје славе
оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
прождро их је као сламу.
8На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
у тло чврсто претвори.
9Душманин рече:
’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
и силом их поробити.’
10На дах твојих уста
море их је прекрило,
потонуше као олово
у моћним водама.
11Ко је као ти,
Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
величанствен у светости,
страшан у слави,
творац чудеса?
12Испружио си своју десницу
и земља их је прогутала.
13Својом милошћу ти си извео народ,
њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
к стану своје светости.
14Чуће то народи, од страха задрхтаће,
страва обузеће житеље филистејске.
15Смели су се владари едомски,
застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
док народ, који си ти стекао, не прође.
17Довешћеш их и засадити
на гори која теби припада,
на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.
18Господ ће царевати
у веке векова.“
19Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21Марија им је запевала:
„Запевајте Господу
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.“
Горка вода код Маре
22Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара#15,23 Мара значи горка, горчина.. 24Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“
25 Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.
Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“
27Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.