4
Бог чудесима убеђује Мојсија
1Али Мојсије одговори: „А шта ако ми не поверују и не послушају ме? Шта ако кажу: ’Господ ти се није указао’?“
2Господ га упита: „Шта је то у твојој руци?“
„Штап“ – одговори овај.
3 Бог му рече: „Баци га на земљу!“ Мојсије баци штап на земљу и овај се претвори у змију. Мојсије устукне од ње. 4Господ рече Мојсију: „Пружи руку и ухвати је за реп!“ Мојсије пружи руку и ухвати је за реп, а она се опет претвори у штап у његовој руци. 5„Ето, тако ће поверовати да ти се указао Господ, Бог њихових отаца, Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“
6Господ му поново рече: „Увуци своју руку у недра!“ Он увуче своју руку у недра. Он извуче руку, а оно, рука му сва у губи, бела као снег.
7 Бог му затим рече: „Врати своју руку у недра!“ Мојсије врати руку у недра. Кад је извукао, опет је била као и остало тело.
8 Бог рече: „Ако ти не поверују и не послушају сведочанство првог знака, повероваће сведочанству другог знака. 9А ако не поверују ни овим двома знацима и не послушају те, ти узми воде из Нила и пролиј на тло, па ће се вода коју си узео из Нила на тлу претворити у крв.“
10Али Мојсије рече Господу: „Опрости, Господе, али ја нисам речит човек. Нисам био ни раније, а нисам ни сад док говориш своме слузи. Споро говорим, а језик ми се запетља.“
11Господ му одговори: „Ко је дао уста човеку? Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар нисам то ја, Господ? 12Зато иди сад, ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и поучити те шта да кажеш.“
13Но, Мојсије рече: „Молим те, Господе, пошаљи неког другог.“
14Господ се на то разгневи на Мојсија, па му рече: „Није ли Арон, Левит, твој брат? Знам да је он веома речит. Ево, он ти управо излази у сусрет. Кад те буде видео, од срца ће ти се обрадовати. 15Ти ћеш говорити с њим и пренети му ове речи. Ја ћу бити с тобом и с њим кад будете говорили, и поучити вас шта да радите. 16Он ће говорити народу уместо тебе; он ће ти бити уместо уста, а ти ћеш њему бити уместо Бога. 17Узми овај штап у своју руку. Њиме ћеш чинити знакове.“
Мојсије се враћа у Египат
18Мојсије се врати своме тасту Јотору, па му рече: „Допусти ми да се вратим својој браћи која су у Египту, да видим јесу ли још у животу.“
„Пођи у миру“ – рече Јотор Мојсију.
19Затим Господ рече Мојсију у Мадијану: „Иди, врати се у Египат, јер су помрли сви који су хтели да те убију.“ 20Мојсије узме своју жену и своје синове, посади их на магарца, па се врати у египатску земљу. У руку је узео штап Божији.
21Господ рече Мојсију: „Кад се вратиш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чудеса за која сам ти дао моћ. Ипак, ја ћу отврднути његово срце, тако да неће пустити народ да оде. 22А фараону ћеш рећи ово: ’Говори Господ: Израиљ је мој син првенац. 23Рекао сам ти: „Пусти мог сина да ми служи. Одбијеш ли да га пустиш, чувај се: ја ћу убити твог првенца.“’“
24Али кад су на путу стали да преноће, Господ навали на Мојсија да га убије. 25Тада Сефора узме камени нож и обреже свога сина, те се кожицом дотакне Мојсијевих ногу и рече: „Ти си ми крвав муж.“ 26Тада га је Господ оставио. Том приликом је рекла: „Крвав муж“, мислећи на обрезање.
27Господ рече Арону: „Пођи у пустињу да сретнеш Мојсија.“ Он пође. Кад се састао са Мојсијем на Божијој гори, пољубио га је. 28Тада је Мојсије испричао Арону све што је Господ рекао кад га је послао, и о свим знацима које му је наредио да учини.
29Затим Мојсије и Арон оду и окупе све израиљске старешине. 30Арон је испричао све што је Господ рекао Мојсију, а Мојсије је учинио знакове на очи народа. 31Народ је томе поверовао. А кад су чули да је Господ посетио Израиљце и да је видео њихов јад, пали су на колена и поклонили се Господу.