34
Осрамоћена Дина
1Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. 2Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. 3Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. 4Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“
5Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.
6У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. 7Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.
8Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. 9Хајде да се ородимо: ви нама дајте своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке. 10Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“
11Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12Одредите мираз#34,12 На ондашњем Блиском истоку, мираз је обезбеђивала младожењина породица. за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“
13Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14„Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру#34,17 Дословно: ћерку. и отићи.“
18Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21„Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“
24Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.
25Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.
30Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“
31Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“