1. Мојсијева 48
48
Јаков благосиља Јефрема и Манасију
1Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. 2Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу.
3Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. 4Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’
5Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. 6Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. 7Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“
8Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“
9„То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу.
Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ 10Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио.
11Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“
12Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. 13Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. 14Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац.
15Потом је благословио Јосифа, рекавши:
„Бог, чије су путеве следили преци моји,
Аврахам и Исак,
Бог који је био мој Пастир
од младости моје, па све до данас,
16Анђео који ме је од сваког зла избављао,
младиће ове нека благослови.
Нека се по њима спомиње име моје
и име предака мојих, Аврахама и Исака.
По земљи нека им се
потомство размножи.“
17Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. 18Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“
19Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ 20Тог дана их је благословио, рекавши:
„Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се:
’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“
Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.
21Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. 22Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“
Trenutno izabrano:
1. Мојсијева 48: NSP
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
1. Мојсијева 48
48
Јаков благосиља Јефрема и Манасију
1Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. 2Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу.
3Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. 4Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’
5Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. 6Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. 7Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“
8Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“
9„То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу.
Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ 10Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио.
11Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“
12Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. 13Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. 14Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац.
15Потом је благословио Јосифа, рекавши:
„Бог, чије су путеве следили преци моји,
Аврахам и Исак,
Бог који је био мој Пастир
од младости моје, па све до данас,
16Анђео који ме је од сваког зла избављао,
младиће ове нека благослови.
Нека се по њима спомиње име моје
и име предака мојих, Аврахама и Исака.
По земљи нека им се
потомство размножи.“
17Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. 18Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“
19Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ 20Тог дана их је благословио, рекавши:
„Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се:
’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“
Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.
21Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. 22Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.