Израиљци завапише Господу, и Господ им подиже избавитеља да их избави – Готонила, сина Кенезовог, млађег брата Халевовог. Дух Господњи се спустио на њега, па је постао судија Израиљу. Отишао је у бој и Господ му је предао у руке Хусан-Рисатајима, цара арамског. Тако је земља била мирна четрдесет година.
Кад је Готонило, син Кенезов, умро, Израиљци су поново почели да чине оно што је зло у очима Господњим. Зато је Господ дозволио Еглону, цару моавском да надјача Израиља, због тога што су чинили оно што је зло у очима Господњим. Он је сабрао Амонце и Амаличане, па је ударио на Израиљ и заузео Град палми. Израиљци су служили Еглону, цару моавском, осамнаест година.
Израиљци завапише Господу и он им подиже избавитеља, Аода, сина Гире, Венијаминовца, левака. Израиљци пошаљу по њему данак Еглону, цару моавском. Аод начини себи двосекли бодеж, лакат дужине, припаше га уз десни бок под свој огртач, и донесе данак Еглону, цару моавском. А Еглон је био веома дебео човек. Кад је предао данак, Аод је отпремио људе који су носили данак, а он сам се вратио од кипова што су код Галгала. Рекао је: „Имам за тебе тајну поруку, о, царе.“
Цар рече: „Тише!“ Сви се дворани који су били с њим повукоше.
Кад је Аод дошао пред њега, Еглон је седео сам у горњој, хладовитој соби. Аод рече: „Имам поруку од Бога за тебе.“ Еглон на то устаде са столице. Тада Аод посегну левом руком и потеже бодеж с десног бока, па га зари у Еглонов стомак. Дршка уђе у сало заједно са сечивом, а сало се склопи над дршком. Аод није извукао бодеж из сала, тако да је нечист излазила из стомака. Аод изађе кроз трем, затвори за собом врата горње собе и закључа их.
Кад је отишао, дошле су Еглонове слуге. Видевши да су врата горње собе закључана, рекли су: „Он је јамачно у хладовитој соби ради нужде.“ Дуго су чекали, а онда су се забринули видевши да не отвара врата. Отворе они врата, а оно, њихов господар лежи мртав на земљи.
Док су они били у недоумици, Аод је побегао; прошао је кипове и побегао у Сеират. Чим је дошао, затрубио је у рог на Јефремовој гори. Израиљци сиђу с горе, с њим на челу.
Аод им рече: „Крените за мном, јер вам је Господ предао у руке ваше непријатеље, Моавце!“ Они крену за њим и заузму газове на Јордану код Моава. Никога нису пуштали да пређе. Том приликом су побили око десет хиљада Моаваца, све срчаних и храбрих људи. Ниједан од њих није умакао. Тог дана је Моав потпао под власт Израиља, и земља је била мирна осамдесет година.
После њега је био Самегар, син Анатов. Он је побио шест стотина Филистејаца волујским останом и тако избавио Израиља.