14
Суша, глад, рат
1Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2„Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
10Ево шта каже Господ овом народу:
„Они баш воле да лутају,
не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
и сада се сећа њихових кривица
и казниће њихове грехе.“
11Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
13А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
14Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
17И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто си нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.