6
Јерусалим под опсадом
1Бежи и склањај се из Јерусалима,
народе Венијаминов!
У Текуји затруби у трубу,
а у Вет-Керему ватром дајте знак,
јер се са севера надвија пропаст
и велико разарање.
2Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!
3Њој долазе пастири са својим стадима,
око ње подижу шаторе
и сваки ће да пасе по свом делу.“
4„Позивајте на бој против ње!
Устанимо и кренимо на њих усред бела дана.
Јао нама! Дан измаче
и вечерње сенке су се издужиле.
5Устанимо и кренимо
да јој по ноћи разоримо дворове!“
6Јер говори Господ над војскама:
„Сеците стабла
и наспите бедем против Јерусалима.
Град ће тај да одговара
због тлачења што је свуд по њему.
7Као што бунар чува хладну воду
тако и он чува зло своје.
Насиље и пустош се чују у њему,
а преда мном стално болест су и ране.
8Поучи се, Јерусалиме,
да се не би од тебе одвојила моја душа,
да те не бих претворио у опустошену земљу
у којој нико не борави.“
9Говори Господ над војскама:
„Темељно ће као лозу попабирчити
остатак Израиљев.
Врати своју руку
као берач грожђа над младицу.“
10Коме да говорим, да упозоравам,
а да чују?
Ево, необрезано им је ухо
и не могу да са пажњом чују.
Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло
и у њој не уживају.
11Пун сам гнева Господњег,
изнурило ме је да га задржавам.
„Излиј га по деци на улици
и на скуп младића.
И мужа и жену ће захватити,
и старе и времените.
12Њихове ће се куће предати другима,
баш као и поља и жене,
јер ја ћу подићи своју руку
на становнике земље
– говори Господ.
13Баш сви, од малог па до великог међу њима
грабе непоштени добитак.
Од пророка па до свештеника,
баш сви варају.
14Они мом народу
олако лече прелом причајући:
’Мир! Мир!’
А нема мира.
15Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.“
16Овако каже Господ:
„Станите на путеве, гледајте
и питајте за стазе од давнина.
Па који је пут добар, идите њиме,
и нађите спокој својим душама.
Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’
17Стражаре сам поставио над вама:
’Пазите на звук трубе!’
Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’
18Зато слушајте, народи,
и познај, заједницо, шта је с њима:
19Послушај земљо!
Ево доносим пропаст на овај народ,
плод самих њихових сплетки.
Јер за моје речи нису марили
и мој су Закон презрели.
20Шта ће мени тамјан што долази из Саве
и цимет из далеке земље?
Не прихватам ваше свеспалнице.
И у осталим жртвама не уживам.“
21И зато каже Господ:
„Ево, даћу овом народу камење спотицања,
па ће се спотицати о њих.
Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“
22Ево како говори Господ:
„Гле, народ долази
из северне земље!
Велики ће народ бити подигнут
из најдаљих земљиних крајева.
23Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко сионска.“
24Чули смо о њима глас
и руке су нам клонуле,
обузели су нас зебња
и бол као породиљу.
25Не излази у поље
и не иди путем,
јер је ужас одасвуд
и мач непријатељев.
26Ћерко мог народа, опаши кострет
и ваљај се у пепелу.
Жали као за јединцем, горко плачи
јер ће ненадано доћи на нас затирач.
27„Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ,
као утврђење, да испиташ
и опробаш њихов пут.
28Сви су они најгори одметници,
иду па клевећу.
Они су од бронзе и гвожђа,
сви су затирачи.
29Мехови се запалише од врелине
и ватра је спалила олово.
Залуд неко претапа и кали,
јер зликовце не може да одвоји.
30’Сребро одбачено’, зваће се,
јер их је Господ одбацио.“