10
Добри Пастир
1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази у овчији тор на врата, него прескаче на другом месту, тај је лопов и разбојник. 2Пастир овцама је онај који улази на врата. 3Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Своје овце зове по имену и изводи их. 4Када изведе своје овце, он сам иде пред њима и овце иду за њим, јер познају његов глас. 5Оне неће следити странца, јер не препознају глас странца.“ 6Исус им је испричао ову причу, али они нису разумели о чему им је говорио.
7Исус им је тада поново рекао: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата за овце. 8Сви који су пре мене дошли, лопови су и разбојници, али их овце нису послушале. 9Ја сам врата. Ко уђе кроз мене, биће спасен; улазиће и излазиће и пашу ће налазити. 10Лопов долази само да украде, закоље и уништи. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.
11Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце. 12Најамник, коме овце не припадају, није пастир. Када види да долази вук, он оставља овце и бежи, а вук их граби и разгони. 13Пошто је најамник, њега није брига за овце.
14Ја сам добри Пастир и познајем своје овце, а моје овце познају мене. 15Тако и Отац познаје мене и ја Оца. Ја полажем свој живот за овце. 16Ипак, имам и друге овце које нису из овог тора. И њих треба да доведем, па ће слушати мој глас. Онда ће бити једно стадо са једним Пастирем. 17Мој Отац ме воли, зато што хоћу да положим свој живот. Ја га дајем да бих га поново узео. 18Нико га не узима од мене; ја га сам полажем. Имам власт да га положим као и да га поново узмем. Ову заповест сам примио од свога Оца.“
19Због ових речи је поново настала подела међу Јеврејима. 20Многи рекоше: „У њему је зли дух, па бунца. Што га слушате?“ 21Други рекоше: „То нису речи опседнутог злим духом. Зар зли дух може да врати вид слепоме?“
22У Јерусалиму се тада славио празник Посвећења храма. Била је зима. 23Исус је ходао у храму Соломоновим тремом. 24Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“
25Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. 26Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. 27Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. 28Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. 29Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. 30Ја и Отац једно смо.“
31Јевреји поново дограбише камење да га каменују. 32Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“
33Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“
34Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? 35Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – 36како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! 37Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. 38Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ 39Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.
40 Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. 41Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ 42Многи су тамо поверовали у Исуса.