9
Исцељење слепог од рођења
1Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“
3Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5Док сам на свету, ја сам светлост свету.“
6Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.
8Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“
Он тада рече: „Ја сам тај!“
10Онда га упиташе: „Како си прогледао?“
11Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“
12Они га упиташе: „Где је он?“
„То не знам“ – одговори он.
13Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. 14А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. 15Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“
16Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“
Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.
17Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“
Човек рече: „Он је пророк.“
18Ипак, јудејске вође нису хтеле да поверују да је човек био слеп и да поново види, док нису позвали његове родитеље. 19Онда су и њих питали: „Да ли је ово ваш син за кога тврдите да се родио слеп? Како то да сада види?“
20Његови родитељи одговорише: „Знамо да је ово наш син и да се родио слеп, 21али не знамо како сада види и ко му је вратио вид. Питајте њега. Пунолетан је, па нека говори сам за себе.“ 22Његови родитељи су рекли ово, јер су се плашили јудејских вођа. Наиме, јудејске вође су се већ биле договориле да се из синагоге искључи свако ко би Исуса признао за Христа. 23Због тога су његови родитељи рекли: „Пунолетан је, питајте њега.“
24Тада су по други пут позвали човека који је био слеп и рекли му: „Признај на славу Богу! Ми знамо да је тај човек грешник.“
25Човек одговори: „Ја не знам да ли је он грешник. Једино знам да сам био слеп, а сада видим!“
26Они га упиташе: „Шта ти је учинио? Како ти је вратио вид?“
27Он им одговори: „То сам вам већ рекао, а ви нисте слушали. Зашто хоћете да то поново чујете? Да нећете да постанете његови ученици?“
28Они га извређаше и рекоше му: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици! 29Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је!“
30Човек им рече: „Баш то је и чудно што ми је исцелио вид, а ви не знате одакле је. 31Знамо, наиме, да Бог не услишава грешнике, него само онога ко је побожан и ко чини оно што је Богу по вољи. 32Никада се није чуло да је неко вратио вид слепоме од рођења. 33Да он није дошао од Бога, не би могао ништа да учини.“
34Они му одговорише: „Ти ћеш да нас учиш, а сав си рођен као грешник!“ Затим су га избацили напоље.
35Када је Исус чуо да су га истерали, нашао га је и рекао му: „Верујеш ли у Сина Човечијег?“
36Човек му одговори: „Реци ми ко је он, Господе, да бих могао да верујем у њега!“
37Исус му рече: „Већ си га видео. То је онај који говори с тобом.“
38Човек одговори: „Верујем, Господе“, и поклони му се.
39Исус рече: „Ја сам дошао на овај свет да судим, да прогледају они који не виде и да постану слепи они што виде.“
40Неки фарисеји који су били са њим чули су то, па су питали: „Да нисмо и ми слепи?“
41Исус им рече: „Кад бисте били слепи, не бисте били криви за грех. Али, пошто кажете да видите, кривица је и даље на вама.