28
Где је мудрост?
1Ето, и сребро има свој рудник,
и злато место на ком се испира.
2И гвожђе се из земље узима
и камен се претапа у бронзу.
3А човек таму докрајчује,
истражује до крајњих граница,
тражи руду у тами најгушћој.
4Окно копа далеко од ближњег
где нога не залази,
пење се и клати далеко од људи.
5Земља са које хлеб долази
изнутра се ковитла ко ватра.
6У њеним је стенама налазиште сафира,
а има и златне прашине.
7Пут до тамо не зна птица грабљивица,
око соколово траг му не назире.
8Поносне се звери њиме не шуњају,
а ни лав по њему не пролази.
9Човек пружа руку за кременом,
прекопава корење планина;
10у стенама тунеле пробија
и очима види сваку вредност;
11обуздава цурење вода
и оно скривено на светло износи.
12Али где се мудрост проналази?
Где је место разборитости?
13Род јој људски вредност не познаје,
не проналази се у земљи живих.
14Тек, бездан јавља: ’У мени није!’
и море каже: ’Није ни са мном!’
15Суво злато за њу се не даје,
за цену њену сребро се не мери.
16Не плаћа се ни златом офирским,
ни скупоценим ониксом и сафиром.
17Нису јој равни ни злато ни кристал,
за ћуп сувог злата не трампи се она.
18Корале и јаспис и не спомињите,
од бисера мудрост је вреднија.
19Не мери се са њом ни топаз из Куша,
ни сувим се златом платити не може.
20Па одакле онда долази мудрост?
Где је место разборитости?
21Од очију свега живог је склоњена,
од небеских птица је скривена.
22Трулеж мртвих и смрт нам казују:
’Ушима смо својим чули казивање о њој.’
23Бог разуме пут до ње
и познаје њено место,
24јер он види до крајева земље
и он гледа испод свих небеса.
25Кад је ветру подарио снагу
и мерама премерио воде;
26кад је киши одредбу давао
и муње олујама;
27тада ју је погледао, објавио, поставио,
тада ју је проверио.
28А људима је рекао:
’Ево, мудрост је у богобојазности
а разборитост у уклањању од зла!’“