13
Неосвојена подручја
1Кад је Исус остарео и зашао у године, Господ му рече: „Остарио си и зашао у године, а још много земље је остало да се освоји.
2Ово је земља која је остала:
све филистејске области и сва гесурска земља, 3од Сихора, који је надомак Египта, и до границе Акарона на северу, а рачуна се као подручје Хананаца; пет филистејских господара у Гази, Азоту, Аскалону, Гату, Акарону;
Авинци су 4на југу,
сва хананска земља од Маре сидонске до Афека и до аморејске границе;
5затим земља Гивлијаца и сав Ливан на истоку, од Вал-Гада подно горе Ермон до Лево-Амата.
6Ја ћу отерати пред Израиљцима све становнике горја, од Ливана до Мисрефот-Мајима – све Сидонце. Ти само подели Израиљу земљу у посед, као што сам ти заповедио. 7А сад подели ову земљу у посед међу девет племена и половини Манасијиног племена.“
Подела земље источно од Јордана
8Рувимовци и Гадовци су заједно са другом половином Манасијиног племена већ били примили у посед земљу, коју им је дао Мојсије с источне стране Јордана. Овако им је Мојсије, слуга Господњи, расподелио земљу:
9од Ароира, који је крај обале потока Арнона, и од града кроз који поток протиче, сву висораван од Медеве до Девона, 10све градове Сихона, аморејског цара, који је владао у Есевону до границе са Амонцима;
11затим Галад и гесурску и махатску област, цела гора Ермон, и сав Васан до Салке; 12а у Васану све царство Ога, који је владао у Астароту и Едрајину. Он је био једини преостали потомак Рефаимаца. Њега је Мојсије погубио и запосео његову земљу. 13Међутим, Израиљци нису протерали Гесурце и Махаћане, тако да су Гесурци и Махаћани остали да живе усред Израиља све до данашњег дана.
14Само Левијевом племену није дао у посед земљу, јер су жртве свеспалнице за Господа, Бога Израиљевог, његово наследство, као што му је рекао.
Рувимово племе
15Мојсије је дао Рувимовом племену делове по његовим породицама:
16њима је припало подручје од Ароира, који је на обали потока Арнона, и град у средини долине којом поток тече, и сва висораван код Медеве; 17затим Есевон и сви његови градови на висоравни: Девон, Вамот-Вал и Вет-Валмеон, 18Јаса, Кедемот, Мифат, 19Киријатајим, Сивма, Зарет-Сар на гори изнад долине, 20Вет-Фегор, падине Газе, Фасга и Вет-Јесимот, 21сви градови висоравни, и цело царство Сихона, аморејског цара, који је владао у Есевону. Њега је Мојсије поразио, као и мадијанске кнезове: Евија, Рекема, Сура, Ора и Реву. Они су били Сихонови вазали који су живели у тој земљи. 22Поред осталих које су побили, Израиљци су убили мачем и Валама, сина Веорова, прорицатеља.
23Граница Рувимових синова, била је Јордан. То је било наследство Рувимоваца према њиховим породицама, градови са њиховим селима.
Гадово племе
24Мојсије је дао Гадовом племену, синовима Гадовим, делове по њиховим породицама.
25Њима је припала област Јазира, сви градови у Галаду, половина земље Амонаца до Ароира, који је насупрот Раве, 26од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханајима до границе Ло-Девара; 27а у долини: Вет-Арам, Вет-Нимра, Сокот и Сафон са остатком царства Сихона, цара есевонског: Јордан и област која се протеже до руба језера Хинерет, на источној страни Јордана.
28То је наследство Гадових синова према њиховим породицама, градови са својим селима.
Половина Манасијиног племена
29Мојсије је дао део половини Манасијиног племена према његовим породицама.
30Њима је припала земља од Маханајима, сав Васан, све царство Ога, цара васанског и сва Јаирова села у Васану – шездесет градова. 31Половина Галада, Астарот, Едрајин, градови Оговог царства у Васану, припали су синовима Махира, сина Манасијиног, то јест, половини синова Махирових по њиховим породицама.
32То је Мојсије доделио у наследство на моавским пољанама на другој страни Јордана, источно од Јерихона. 33Мојсије није дао наследство Левијевом племену; Господ, Бог Израиљев, његово је наследство, као што им је он рекао.