Књига Исуса Навина 9:1-18

Кад су то чули сви цареви западно од Јордана, у горју и равници, и дуж читаве обале Медитеранског мора до Ливана: Хетити, Аморејци, Хананци, Фережани, Евејци и Јевусејци, сабрали су се да једнодушно зарате против Исуса и Израиљаца. А кад су становници Гаваона чули шта је Исус учинио са Јерихоном и Гајем, послужили су се лукавством. Издавали су се за посланство; на своје магарце су пребацили старе вреће и винске мешине, поцепане и закрпљене. На ноге су обули изношену и покрпљену обућу и обукли се у дотрајалу одећу. Сав хлеб који су понели на пут био је сув и раздробљен. Затим су отишли к Исусу у табор код Галгала и рекли њему и Израиљцима: „Дошли смо из далеке земље. Склопите са нама савез.“ Израиљци одговорише Евејцима: „Ко зна да не живите међу нама. Како онда да склопимо савез са вама?“ Они рекоше Исусу: „Твоји смо поданици.“ Исус им одговори: „Ко сте и одакле долазите?“ Они му одговорише: „Твоје слуге су дошле из далеке земље ради имена Господа, Бога твога. Чули смо, наиме, за његову славу и за све што је учинио у Египту, и све што је учинио двојици аморејских царева с друге стране Јордана, Сихону, цару есевонском, и Огу, цару васанском у Астароту. Онда су нам наше старешине и сви житељи наше земље рекли: ’Понесите са собом хране за пут, па пођите да се сретнете са њима. Реците им: ваши смо поданици; склопите са нама савез!’ Ево нашег хлеба што смо понели на пут од својих кућа; био је још врућ када смо кренули к вама, а сада је, ето, сув и раздробљен. Наше мешине са вином биле су нове кад смо их напунили, а сада су, ево, поцепане. Па и наша одећа и обућа су дотрајали од веома дугог пута.“ Људи су узели нешто од њихове хране, не питајући за савет Господа. Тада је Исус склопио мир са њима, а затим је склопио савез са њима да ће их поштедети. Кнезови заједнице су им то потврдили заклетвом. Три дана након што су склопили са њима савез, дочули су да су они њихови суседи и да живе у њиховој близини. Израиљци се на то запуте и трећег дана дођу у њихове градове, Гаваон, Кефиру, Вирот и Киријат-Јарим. Израиљци их нису побили зато што су им се кнезови заједнице заклели Господом, Богом Израиљевим. Читава заједница је гунђала против кнезова.