Лука 6:1-24

Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“ Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“ Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане. Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“ Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу. У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник. Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила. Тада је погледао своје ученике и рекао: „Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше Царство Божије. Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати. Блажени сте када вас људи омрзну, када вас вређају и прогласе вас злима, ради Сина Човечијег. Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима. Али, јао вама богатима, јер сте примили своју утеху!