Марко 12
12
Прича о злим виноградарима
1Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 2У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода. 3Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате. 4Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се. 5Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише.
6Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’
7Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 8Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда.
9Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10Зар не читате у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони;
11од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?“
12Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли.
Плаћање пореза
13Затим су ови послали Исусу неке од фарисеја и иродовце да га ухвате у речи. 14Дошли су и рекли му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима, него по истини учиш Божијем путу. Да ли је допуштено давати порез цару или не? Треба ли да дајемо или не?“
15Али Исус је прозрео њихову дволичност, па им је рекао: „Зашто ме искушавате? Донесите ми један сребрњак да га погледам.“ 16Они донесоше. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“
Они одговоре: „Царев.“#12,16 Мисли се на цезара, то јест римског цара.
17Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
И дивили су му се.
О васкрсењу мртвих
18Тада су садукеји, који говоре да нема васкрсења, приступили Исусу са питањем: 19„Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 20Било тако седморо браће. Први се ожени, али умре не оставивши за собом потомства. 21Онда други брат ожени удовицу, али и он умре не оставивши потомства за собом. Исто је било и са трећим братом. 22Углавном, ниједан од ове седморице није оставио потомство за собом. На крају умре и жена. 23Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
24Исус им рече: „Нисте ли у заблуди, због тога што не познајете ни Писмо ни силу Божију? 25Јер, кад мртви буду васкрсли, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небесима. 26А што се тиче васкрсења мртвих, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, где се говори о грму који не сагорева? Ту је Бог рекао Мојсију: ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ 27Он није Бог мртвих, него живих. Ви се грдно варате!“
Највећа заповест
28Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“
29Исус му одговори: „Најважнија је:
’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ.
30Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим,
свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’
31А друга заповест је:
’Воли ближњега свога као самога себе.’
Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“
32Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога, 33те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“
34Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод.
Христос – Давидов Син и Господ
35Кад је једном приликом Исус поучавао у храму, запитао је присутне: „Како то да зналци Светог писма говоре да ће Христос бити Давидов Син? 36Наиме, сам Давид је, посредством Светога Духа, рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду.“’
37Ако га сам Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
Многи народ га је радо слушао.
Упозорење против зналаца Светог писма
38Излажући своје учење, рекао је: „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. 39Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 40Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
Удовичин прилог
41Исус је сео у храму код ковчега за прилоге и посматрао народ како убацује новац у храмску благајну. Многи богати људи су стављали много новца. 42Онда дође једна сиромашна удовица и убаци два мала бакарна новчића,#12,42 У изворном тексту две лепте, то јест два новчића веома мале вредности. што је око један динар.
43Исус позва своје ученике и рече им: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица ставила у ковчег више од свих других, 44јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала, сав свој иметак.“
Trenutno izabrano:
Марко 12: NSP
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.