Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.