Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.
Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“
Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.
И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“
Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.
Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“
Наиме, сам Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.
Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.
Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“
Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“
Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“
Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“
Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.
А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.
Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“
„Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.
„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“
Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“
Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. Сви су јели и наситили се. Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.
Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.
Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био сам на копну. Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“
Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.
Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
