16
Побуна Кореја, Датана и Авирона
1А Кореј, син Исаров, син Катов, син Левијев, Датан и Авирон, синови Елијавови, и Авнан, син Фалетов, син Рувимов, 2се побунише против Мојсија. С њима је било и две стотине педесет Израиљаца, кнезова заједнице, угледних људи, које је изабрала заједница. 3Окупе се они против Мојсија и Арона и кажу им: „Превршили сте меру! Сва је заједница света, сваки од њих, а Господ је међу њима. Ви се постављате изнад Господње заједнице!“
4Кад је Мојсије то чуо, пао је ничице. 5Затим је рекао Кореју и свој његовој заједници: „Ујутро ће Господ обзнанити ко је његов и ко је свет, и коме допушта да ступи пред њега. Онај кога изабере, томе ће допустити да ступа пред њега. 6Нека Кореј и сва његова заједница ураде ово: узмите кадионице, 7па сутра у њих ставите ватру, а на њу ставите кад пред Господом. Човек кога Господ изабере, тај ће бити свет. Ви сте превршили меру, синови Левијеви!“
8Затим Мојсије рече Кореју: „Чујте, синови Левијеви! 9Зар вам је мало што вас је Бог Израиљев издвојио из све Израиљеве заједнице и допустио да ступате пред њега, да обављате службу у Господњем Пребивалишту, и да стојите пред заједницом и служите јој? 10Он је дозволио теби и свој твојој браћи са тобом, синовима Левијевим, да ступате пред њега, а ви још тражите и свештенство. 11Стога сте се ти и твоја заједница удружили против Господа; јер ко је Арон да гунђате против њега?“
12Затим је Мојсије послао да позову Датана и Авирона, сина Елијавовог. Они рекоше: „Ми нећемо доћи горе. 13Није ли довољно што си нас извео из земље у којој теку мед и млеко да нас помориш у пустињи, него још хоћеш и да господариш над нама? 14Осим тога, ниси нас довео у земљу у којој теку мед и млеко, и ниси нам дао у посед њиве и винограде. Шта хоћеш? Да преведеш ове људе жедне преко воде? Нећемо доћи горе.“
15Мојсије се врло наљути и рече Господу: „Не обазири се на њихове приносе. Од њих нисам узео ни магарца, нити сам наудио коме од њих.“
16А Кореју Мојсије рече: „Појавите се пред Господом, ти и твоја заједница. Будите сутра овде ти, они и Арон. 17Нека сваки узме своју кадионицу и у њу стави кад, и принесе своју кадионицу пред Господа, две стотине педесет кадионица. Ти и Арон узмите своје кадионице.“ 18Сваки човек је узео своју кадионицу и у њу ставио ватру и положио на њу кад. Затим су стали на улаз Шатора од састанка са Мојсијем и Ароном. 19Кад је Кореј окупио сву заједницу на улаз Шатора од састанка, појавила се слава Господња свој заједници. 20Тада Господ рече Мојсију и Арону: 21„Одвојте се од ове заједнице, да их докрајчим за час.“
22Али они падоше на земљу и рекоше: „О, Боже духова свих створења, зар ћеш се разгневити на сву заједницу зато што је један човек сагрешио?“
23Господ рече Мојсију и Арону: 24„Реци заједници: ’Одступите од Корејевих, Датанових, и Авиронових шатора.’“
25Мојсије устане и оде к Датану и Авирону; пратили су га израиљске старешине. 26Тада је рекао заједници: „Одступите од шатора ових опаких људи, и не дирајте ништа што им припада, да не изгинете због њихових греха.“ 27Тада су одступили од шатора Кореја, Датана и Авирона. А Авирон и Датан су изашли и стали на улаз својих шатора са својим женама, синовима и малом децом.
28Тада Мојсије рече: „Овако ћете знати да ме је Господ послао да учиним сва ова дела, и да их не чиним од своје воље. 29Ако ови људи умру као што сви људи умиру, те их задеси оно што задеси све људе, онда ме Господ није послао. 30Али ако Господ учини нешто невиђено: ако земља отвори своје ждрело и прогута и њих и све што је њихово, па живи сиђу у Свет мртвих#16,30 У изворном тексту Шеол, то јест место где пребивају мртви. Даничић је превео са гроб., тада ћете знати да су ти људи презрели Господа.“
31Чим је изговорио све ове речи, расцепи се земља под њима; 32земља је отворила своје ждрело и прогутала и њих и њихове домове, са свим Корејевим људима и свом њиховом имовином. 33Тако су и они и све њихово живи сишли у Свет мртвих; земља се затворила над њима, па су нестали из збора. 34Сав се Израиљ, који је био око њих, разбежао кад је чуо њихове крике, говорећи: „Бежимо, да и нас не прогута земља!“
35Тада је плануо огањ од Господа и прождро оних две стотине педесет људи, који су принели кад.
36Затим Господ рече Мојсију: 37„Реци Елеазару, сину свештеника Арона, да из тог згаришта извади кадионице – јер су посвећене – а ватру нека разбаца подаље. 38А од кадионица људи који су згрешили по цену својих живота, нека се искују плочице за облагање жртвеника. Наиме, принели су их пред Господом, па су постале свете. Нека буду знак за Израиљце.“
39Свештеник Елеазар је узео бронзане кадионице које су принели они што су изгорели, па су их исковали у плочице за жртвеник. 40Оне су опомена Израиљцима да нико неовлашћени, који није од Ароновог потомства, не приступа да принесе кад пред Господом, да не био прошао као Кореј и његова заједница, по речи коју му је Господ рекао преко Мојсија.
41Али већ следећег дана, сав је израиљски збор гунђао против Мојсија и Арона. Говорили су: „Ви сте побили народ Господњи!“
42Док се збор сабирао против њих, Мојсије и Арон се окренуше према Шатору од састанка, кад гле, он покривен облаком и слава се Господња појави. 43Мојсије и Арон дођу пред Шатор од састанка. 44Тада Господ рече Мојсију: 45„Уклоните се од ове заједнице да их истребим за час!“ Они падоше ничице.
46Мојсије рече Арону: „Узми кадионицу и стави у њу ватру са жртвеника, а на њу стави кад, па похитај к заједници да извршиш за њу обред откупљења, јер је плануо гнев Господњи; помор је већ почео.“ 47Арон узме кадионицу, као што му је Мојсије рекао, и отрчи усред збора. А тамо, помор већ почео међу народом. Тада је ставио кад и извршио обред откупљења за народ. 48Стао је између мртвих и живих и пошаст је престала. 49Од пошасти је помрло четрнаест хиљада седам стотина, осим оних што су изгинули због Кореја. 50Пошто је пошаст престала, Арон се вратио к Мојсију на улаз Шатора од састанка.