4. Мојсијева 21
21
Разорење Арада
1Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. 2Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ 3Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма#21,3 Место клетог уништења..
Бронзана змија
4Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. 5Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“
6Тада је Господ послао на народ отровне змије#21,6 Дословно: огњене змије. Израз највероватније означава отровне змије.; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. 7Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.
8Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ 9Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.
Пут за Моав
10Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. 11Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. 12Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. 13Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. 14Зато се каже у Књизи Господњих ратова:
„Вајев код Суфе и арнонски потоци,
15с притокама што допиру до места Ара,
и наслањају се на моавску границу.“
16Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“
17Тада је Израиљ запевао ову песму:
„Покуљај, бунаре! Запојте му:
18Бунар су кнезови ископали,
издубили га великаши народни,
жезлом и штаповима својим.“
Из пустиње одоше у Мантанаин, 19из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; 20из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.
Ратови против Сихона и Ога
21Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:
22„Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“
23Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. 24Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. 25Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. 26А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. 27Зато песници кажу:
„Дођите у Есевон да се подигне
и утврди Сихонов град!
28Јер сукну огањ из Есевона,
пламен из града Сихоновог,
те прогута Ар моавски
и становнике висина арнонских.
29Тешко теби, Моаве,
пропао си, народе Хамосов.
Своје је синове учинио избеглицама,
а ћерке своје заточеницама
Сихона, цара аморејског.
30И потукосмо их;
пропаде Есевон све до Девона,
опустошисмо их до Нофа
што се пружа до Медеве.“
31Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.
32Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. 33Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.
34Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“
35Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.
Trenutno izabrano:
4. Мојсијева 21: NSP
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
4. Мојсијева 21
21
Разорење Арада
1Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. 2Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ 3Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма#21,3 Место клетог уништења..
Бронзана змија
4Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. 5Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“
6Тада је Господ послао на народ отровне змије#21,6 Дословно: огњене змије. Израз највероватније означава отровне змије.; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. 7Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.
8Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ 9Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.
Пут за Моав
10Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. 11Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. 12Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. 13Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. 14Зато се каже у Књизи Господњих ратова:
„Вајев код Суфе и арнонски потоци,
15с притокама што допиру до места Ара,
и наслањају се на моавску границу.“
16Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“
17Тада је Израиљ запевао ову песму:
„Покуљај, бунаре! Запојте му:
18Бунар су кнезови ископали,
издубили га великаши народни,
жезлом и штаповима својим.“
Из пустиње одоше у Мантанаин, 19из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; 20из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.
Ратови против Сихона и Ога
21Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:
22„Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“
23Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. 24Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. 25Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. 26А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. 27Зато песници кажу:
„Дођите у Есевон да се подигне
и утврди Сихонов град!
28Јер сукну огањ из Есевона,
пламен из града Сихоновог,
те прогута Ар моавски
и становнике висина арнонских.
29Тешко теби, Моаве,
пропао си, народе Хамосов.
Своје је синове учинио избеглицама,
а ћерке своје заточеницама
Сихона, цара аморејског.
30И потукосмо их;
пропаде Есевон све до Девона,
опустошисмо их до Нофа
што се пружа до Медеве.“
31Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.
32Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. 33Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.
34Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“
35Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.