20
1Вино је подсмевач и жестоко пиће свађалица,
немудар је ко се због њих тетура.
2Царево је насиље као рика лавића,
ко га раздражује себи самом шкоди.
3На част је човеку да се клони свађе,
а сваки се безумник избезуми.
4Кад је јесен – ленштина не оре,
кад је жетва – он проси и оскудева.
5Дубока је вода замисао човековог срца,
ал’ је црпсти може само човек разборити.
6Многи људи објављују свима своју доброту,
али ко ће наћи оданог човека?
7Праведник живи честитост своју
и како су само благословена деца након њега!
8Цар који седи на судском престолу
погледом својим све зло расипа.
9Може ли ко рећи: „Срце сам своје очистио,
чист сам од греха свога“?
10Неједнаки тегови и мера двојака –
обоје су огавни Господу.
11И дете се по делима својим препознаје,
да ли су му дела исправна и чиста.#20,11 Овај стих може и овако да се преведе: Чак и дете делима својим сакрива своје праве мотиве, да не знаш јесу ли му дела исправна и чиста.
12И ухо што чује и око што види,
и једно и друго створио је Господ.
13Не воли спавање да не осиромашиш,
пробуди се и најешћеш се хлеба.
14„Безвредно! Безвредно!“ – говори купац –
а онда се хвали када оде својим путем.
15Постоји злато и мноштво драгуља,
али учене усне су као драгоцени накит.
16Узми хаљину ономе што јамчи за туђинца,
и залог му узми кад јамчи за незнанца.
17Човеку је сладак непоштени хлеб,
али су му после уста песка пуна.
18Намере осмисли саветом
и мудрим вођењем ратуј.
19Оговарач скита и одаје тајне,
зато се не петљај са брбљивцем.
20Ко проклиње и оца и мајку,
светиљка му догорева у најцрњој тами.
21У почетку нагло згрнуто наследство
остаје неблагословено на свом крају.
22Немој рећи: „Узвратићу злу!“
Чекај Господа да те избави.
23Господу су мрски неједнаки тегови
и страшне су теразије неједнаке.
24Од Господа су човекови кораци,
па како би неко докучио свој властити пут?
25Човеку је замка кад непромишљено каже да је нешто посвећено,
а да после завете разматра.
26Цар ће мудар развејати зликовце,
вршидбеним точком преко њих ће прећи.
27Светиљка Господња је човеков дах,
испитује дубине нутрине.
28Оданост и истина чувају цара,
он оданошћу остаје на престолу своме.
29Младићу је част у његовој снази
а седа је коса достојанство старих.
30Ране и маснице чисте од зла,
а шиба чисти дубине нутрине.