Римљанима 2

1Зато немаш изговора, о, човече који судиш, ко год да си. Јер тиме што судиш другоме, самог себе осуђујеш, пошто ти, судијо, чиниш исто. 2Међутим, Бог у складу са истином суди онима који такво што чине. 3Мислиш ли, о, човече који судиш онима који чине такве ствари, а сам чиниш исто, да ћеш избећи Божији суд? 4Или можда презиреш богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, а не знаш да те његова доброта води к покајању? 5Ти својом тврдокорношћу и непокајаним срцем прикупљаш себи казну за дан Божијег гнева, када ће се открити његов праведни суд, 6па ће сваком узвратити по његовим делима. 7Онима што траже славу, част и бесмртност, устрајно чинећи добра дела, даће вечни живот. 8А онима што су частохлепни и не покоравају се истини, него се покоравају неправедности, следи Божији гнев и љутња. 9Невоља и мука снаћи ће сваког човека који упорно чини зло, прво Јеврејина, а онда и Грка. 10А слава, част и мир следују свакоме ко чини добро, прво Јеврејину, а онда и Грку. 11Бог, наиме, није пристран.

12Заиста, они који су без познавања Закона сагрешили, без познавања Закона ће и пропасти, а они који су згрешили познајући Закон, по Закону ће им се и судити. 13Јер пред Богом нису праведни они који само слушају Закон; они који Закон извршују, ти ће бити оправдани. 14Наиме, кад многобошци који немају Мојсијев Закон, по природи чине оно што Закон налаже, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. 15Они тако показују да је оно што захтева Закон уписано у њиховим срцима. То сведочи и њихова савест и њихове мисли које се међу собом оптужују или бране. 16То ће се показати на дан када ће, по Радосној вести коју ја навешћујем, Бог посредством Исуса Христа судити скривеним мислима људским.

Јевреји и Закон

17А ти, који се називаш Јеврејином? Ти се ослањаш на Закон и хвалиш се својим односом са Богом; 18знаш шта он захтева и просуђујеш шта је најбоље, јер си примио поуку из Закона; 19уверен си да си вођа слепима, светло онима који су у тами; 20васпитач неразумних, учитељ неуких, јер у Закону имаш оличење знања и истине. 21Ти, дакле, који друге учиш, самога себе не учиш? Проповедаш да се не краде, а сам крадеш? 22Говориш да се не чини прељуба, а сам чиниш прељубу? Гнушаш се идола, а сам пљачкаш храмове? 23Хвалиш се што имаш Божији Закон, а кршиш тај исти Закон, и тиме срамотиш Бога. 24Јер и записано је: „Због вас се међу народима вређа име Божије.“

25Обрезање има вредност ако извршаваш Закон; ако, пак, не извршаваш Закон, постајеш као онај који није обрезан. 26Ипак, ако необрезани извршава праведне захтеве Закона, неће ли Бог његово необрезање сматрати обрезањем? 27Зато ће теби, Јеврејину, судити онај који по рођењу није обрезан, али који извршава Закон, јер ти и поред слова и обрезања преступаш Закон. 28Јер, није Јеврејин онај који је то споља, нити је право обрезање телесна ствар. 29Прави Јеврејин је онај који је Јеврејин изнутра, чије је срце обрезано, а то чини Дух, а не слово Закона. Таквога не хвале људи, него Бог.

Trenutno izabrano:

Римљанима 2: NSP

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj