Римљанима 8
8
1Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. 2Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. 3Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. 4Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. 5Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. 6Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. 7Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. 8Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. 9Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама. 12Према томе, браћо, нисмо дужници грешној природи да по њој живимо. 13Јер ако живите по грешној природи, морате да умрете. Али, ако Духом усмртите своја телесна дела, живећете.
14Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. 15Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ 16Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. 17А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.
Слава Божијег народа
18Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. 19Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. 20Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади 21да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.
22Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. 23И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. 24Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? 25Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.
26Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. 27Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. 28Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. 29Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. 30А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.
Божија љубав у Исусу Христу
31Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? 32Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? 33Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! 34Ко ће их осудити? Христ Исус који је умро, и поврх тога васкрсао – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! 35Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36Јер овако пише у Светом писму:
„Због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.“
37Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. 38Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, 39ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.
Trenutno izabrano:
Римљанима 8: NSP
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
Римљанима 8
8
1Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. 2Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. 3Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. 4Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. 5Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. 6Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. 7Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. 8Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. 9Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама. 12Према томе, браћо, нисмо дужници грешној природи да по њој живимо. 13Јер ако живите по грешној природи, морате да умрете. Али, ако Духом усмртите своја телесна дела, живећете.
14Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. 15Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ 16Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. 17А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.
Слава Божијег народа
18Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. 19Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. 20Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади 21да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.
22Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. 23И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. 24Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? 25Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.
26Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. 27Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. 28Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. 29Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. 30А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.
Божија љубав у Исусу Христу
31Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? 32Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? 33Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! 34Ко ће их осудити? Христ Исус који је умро, и поврх тога васкрсао – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! 35Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36Јер овако пише у Светом писму:
„Због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.“
37Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. 38Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, 39ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Свето писмо, Нови српски превод
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.