Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог. Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?
Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви. Јер, чини ми се да је нас апостоле Бог ставио на зачеље, као оне који су осуђени на смрт, јер смо постали ругло за цео свет, и за анђеле и за људе. Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте часни, а ми презрени. Све до овог часа и гладујемо и жедни смо и голи смо и туку нас и потуцамо се и мучимо се радећи својим рукама. Кад нас вређају – благосиљамо; кад нас прогоне – трпимо; кад нас грде – узвраћамо лепим. Постадосмо смеће света, свачији отпад све досад.
Не пишем вам ово да вас постидим, него да вас опоменем као своју драгу децу. Наиме, да имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас ја еванђељем родио у Христу Исусу. Стога вас преклињем: на мене се угледајте. Зато сам вам и послао Тимотеја, који је моје драго и верно дете у Господу. Он ће вас подсетити на мој начин живота у Христу Исусу, који је у складу с оним што учим свуда, у свакој цркви.
Неки су постали надмени, као да ја нећу доћи к вама. Али, ускоро ћу вам доћи, ако Господ буде хтео, и тада ћу сазнати не само шта ови надмени говоре него и какву силу имају. Јер, Божије царство није у речима, него у сили. Шта бисте радије? Да к вама дођем са шибом или с љубављу и у духу благости?