1. Солуњанима 2
2
Павлово служење у Солуну
1И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. 2Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу#2,2 упркос великом противљењу Дословно: у великој борби., објавимо Божије еванђеље. 3Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. 4Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.
5Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. 6И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.
7Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. 8Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.
9Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. 10Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. 11А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, 12бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.
13Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.
14Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, 15од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима 16када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.
Павлова жудња да поново посети Солуњане
17А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. 18Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. 19Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? 20Да, ви сте наша слава и наша радост.
Trenutno izabrano:
1. Солуњанима 2: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
1. Солуњанима 2
2
Павлово служење у Солуну
1И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. 2Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу#2,2 упркос великом противљењу Дословно: у великој борби., објавимо Божије еванђеље. 3Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. 4Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.
5Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. 6И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.
7Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. 8Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.
9Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. 10Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. 11А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, 12бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.
13Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.
14Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, 15од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима 16када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.
Павлова жудња да поново посети Солуњане
17А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. 18Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. 19Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? 20Да, ви сте наша слава и наша радост.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International