2. Цареви 5:1-10

Неман, заповедник војске арамејског цара, био је на великој цени код свога господара и био је веома угледан, јер је преко њега ГОСПОД дао победу Араму. Али овај врсни ратник имао је губу. Једном су Арамејци у пљачкашком походу заробили једну младу Израелку, па је она служила код Неманове жене. Она рече својој господарици: »Када би само мој господар отишао оном пророку у Самарији. Он би га излечио од губе.« Неман оде до свога господара и исприча му шта је рекла израелска девојка. »Само иди«, одговори цар Арама, »а ја ћу послати писмо израелском цару.« И Неман оде, поневши са собом десет таланата сребра, шест хиљада шекела злата и десет одела. У писму које је носио израелском цару стајало је: »Уз ово писмо ти шаљем свог слугу Немана, да га излечиш од губе.« Чим је израелски цар прочитао писмо, раздре своју одећу и рече: »Зар сам ја Бог? Зар могу да убијем, па да вратим у живот? Зашто ми овај шаље некога да га излечим од губе? Ето како хоће да се завади са мном!« Када је Јелисије, Божији човек, чуо да је израелски цар раздро своју одећу, овако му поручи: »Зашто си раздро своју одећу? Нека тај човек дође к мени, па ће знати да има пророк у Израелу.« И Неман оде са својим коњима и колима и заустави се пред улазом Јелисијеве куће. Јелисије му посла гласника да му каже: »Иди и седам пута се окупај у реци Јордан, и тело ће ти оздравити и очистићеш се.«