Logo Aplikacije Biblija
Dugme za pretraživanje

2. Цареви 5:11-27

2. Цареви 5:11-27 SB-ERV

Али Неман се наљути и оде оданде, говорећи: »Мислио сам да ће сигурно изаћи к мени и стати и призвати име ГОСПОДА, свога Бога, махнути руком преко болесног места и излечити ме од губе. Зар Авана и Парпар, реке у Дамаску, нису боље од свих вода у Израелу? Зар се нисам могао у њима окупати и очистити се?« И окрену се и оде бесан. Тада му приђоше његове слуге и рекоше: »Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто тешко, зар ти то не би урадио? Па како нећеш кад ти каже: ‚Окупај се, и очистићеш се‘?« На то он оде и седам пута се окупа у Јордану, као што му је рекао Божији човек, и тело му оздрави и постаде чисто као у малог детета. Тада се Неман и сви његови пратиоци вратише Божијем човеку. Он стаде пред њега и рече: »Сада знам да нигде у целом свету нема Бога осим у Израелу. Молим те, прими поклон од мене, твог слуге.« Пророк одговори: »Тако ми ГОСПОДА живога, коме служим, нећу ништа да примим.« И мада је Неман наваљивао на њега да прими поклон, не хтеде. »Ако нећеш«, рече Неман, »молим те допусти мени, твом слузи, да узмем онолико земље колико две мазге могу да понесу, јер ја, твој слуга, више нећу приносити жртве паљенице ни клане жртве другом богу осим ГОСПОДУ. Али, нека ми ГОСПОД опрости само једно: Када мој господар уђе у Римонов храм да се поклони, па се ослони на моју руку и тако се и ја поклоним – када се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека ми ГОСПОД то опрости.« »Иди у миру«, рече Јелисије. Пошто је Неман превалио део пута, Гехази, слуга Божијег човека Јелисија, помисли: »Мој господар је био сувише благ према том Арамејцу Неману кад није примио од њега оно што је донео. Тако ми ГОСПОДА живога, потрчаћу за њим и узети нешто од њега.« И Гехази пожури за Неманом. Видевши га како трчи према њему, Неман сиђе с кола да га дочека, па га упита: »Је ли све у реду?« »Јесте«, одговори Гехази. »Господар ме је послао да ти кажем: ‚Управо су ми из Ефремовог горја стигла два младића из дружине пророкâ. Молим те, дај им талант сребра и два одела.‘« »Ма узми два таланта«, рече Неман, па наговори Гехазија да их узме. Онда завеза два таланта сребра у две вреће, узе два одела, па све даде двојици својих слугу да понесу пред Гехазијем. Стигавши до брда, Гехази узе оно од слугу и остави у кући. Тада отпусти ону двојицу и они одоше, а он оде и стаде пред свога господара Јелисија. »Где си био, Гехази?« упита га Јелисије. »Ја, твој слуга, нисам ишао никуда«, одговори Гехази. Али Јелисије му рече: »Зар није мој дух био с тобом кад је онај човек сишао с кола да те дочека? Зар је сада време да се узима новац, прима одећа, маслињаци, виногради, ситна и крупна стока, или слуге и слушкиње? Неманова губа прилепиће се за тебе и за твоје потомке довека.« И Гехази оде од Јелисија сав као снег бео од губе.