2. Самуило 15
15
Авесаломов устанак
1После неког времена, Авесалом набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. 2Устајао би рано и стајао поред пута који води према градској капији. Кад год би неко дошао да поднесе жалбу да је цар размотри, Авесалом би му довикнуо: »Из ког си града?« А када би му тај одговорио из ког је Израеловог племена, 3Авесалом би рекао: »Твоји захтеви су оправдани и исправни, али овде нема царевог представника који би те саслушао.« 4И још би додао: »Е, кад би мене поставили за судију у овој земљи! Онда би свако ко има неку жалбу или парницу могао да дође мени, а ја бих се постарао да му се суди по правди.« 5А кад год би му неко пришао да му се поклони, Авесалом би га загрлио и пољубио. 6Тако је поступао према свим Израелцима који су долазили цару да траже правду, и тако је освојио срце Израелаца.
7После четири године, Авесалом рече цару: »Пусти ме да одем у Хеврон и извршим завет који сам дао ГОСПОДУ. 8Док сам ја, твој слуга, живео у Гешуру, у Араму, овако сам се заветовао: ‚Ако ме ГОСПОД одведе назад у Јерусалим, поклонићу се ГОСПОДУ у Хеврону.‘«
9»Иди у миру«, рече му цар, и Авесалом оде у Хеврон.
10Потом Авесалом посла тајне гласнике по свим израелским племенима, да кажу: »Чим зачујете звук овнујског рога, реците: ‚Авесалом је цар у Хеврону!‘«
11С Авесаломом је било отишло две стотине људи из Јерусалима. Били су позвани као гости и пошли су ништа не слутећи. 12Док је Авесалом приносио жртве, посла по Ахитофела Гилонца, Давидовог саветника, да дође из свог родног града Гила. Тако је завера ојачала и народ се у све већем броју приклањао Авесалому.
Давид бежи из Јерусалима
13Један гласник дође Давиду и рече: »Израелци су се приклонили Авесалому.«
14На то Давид рече свим својим службеницима који су с њим били у Јерусалиму: »Бежимо сместа, иначе му ниједан од нас неће умаћи! Одмах кренимо, да нас не предухитри и порази, па мачем побије све у граду!«
15Цареви службеници одговорише: »Господару царе, учинићемо како год одлучиш.«
16Цар крену пешице, а сви његови укућани за њим. Оставио је само десет наложница да воде бригу о палати. 17Док су цар и сав народ одлазили из града, стадоше код последње куће. 18Крај њега прођоше сви његови службеници, а тако и Керећани и Пелетовци, и свих шест стотина Гитејаца који су дошли с њим из Гата.
19Цар упита Итаја Гитејца: »Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани уз новог цара. Ти си странац, изгнаник из своје земље. 20Колико јуче си дошао к нама, па зар да те већ данас терам да се унаоколо потуцаш са мном, кад ни сам не знам куда идем? Врати се и са собом поведи своју сабраћу, а Божија љубав и верност нека буду с тобом.«
21Али Итај одговори цару: »Тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, господару царе, где год будеш ти, жив или мртав, бићу и ја, твој слуга.«
22На то му Давид рече: »Добро, иди напред.«
Тако Итај Гитејац оде напред са свим својим људима и женама и нејачи која је била с њима.
23Цела земља је гласно плакала док је сав онај народ пролазио. Цар пређе преко долине Кидрон, и сав народ крену путем према пустињи. 24Био је ту и Садок и Левити који су носили Ковчег Божијег савеза. Они спустише Божији ковчег, па је Авиатар приносио жртве док сав народ није изашао из града.
25Цар рече Садоку: »Врати Божији ковчег у град. Ако нађем милост у ГОСПОДЊИМ очима, он ће ме вратити и дати ми да опет видим и Ковчег и његово боравиште. 26Али ако каже: ‚Нисам задовољан тобом‘, нека са мном чини како мисли да је најбоље.«
27Цар још рече свештенику Садоку: »Ти си виделац. Врати се у град у миру, са својим сином Ахимаацом и с Јонатаном сином Авиатаровим, 28а ја ћу чекати на газовима у пустињи док од вас не примим поруку.«
29Тако Садок и Авиатар вратише Божији ковчег у Јерусалим и тамо остадоше.
30Давид се пењао уз Маслинску гору плачући. Глава му је била покривена, а ноге босе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и плакао.
31Давиду рекоше: »Ахитофел је међу завереницима с Авесаломом.«
Стога се Давид помоли: »ГОСПОДЕ, учини да Ахитофелови савети буду неразумни.«
32Када је Давид стигао на врх, тамо где се клањао Богу, дочека га Хушај Аркијац, раздеране одеће и главе посуте земљом.
33Давид му рече: »Ако пођеш са мном, бићеш ми само на терет. 34Али, ако се вратиш у град и кажеш Авесалому: ‚Бићу ти слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој‘, моћи ћеш да ми помогнеш тако што ћеш осујећивати Ахитофелове савете. 35Тамо ће с тобом бити и свештеници Садок и Авиатар, па им ти преноси све што будеш чуо у царевој палати. 36С њима су и њихова два сина: Ахимаац син Садоков и Јонатан син Авиатаров. По њима ми јављај све што будеш чуо.«
37Тако Давидов пријатељ Хушај стиже у Јерусалим баш кад је Авесалом улазио у град.
Trenutno izabrano:
2. Самуило 15: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
2. Самуило 15
15
Авесаломов устанак
1После неког времена, Авесалом набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. 2Устајао би рано и стајао поред пута који води према градској капији. Кад год би неко дошао да поднесе жалбу да је цар размотри, Авесалом би му довикнуо: »Из ког си града?« А када би му тај одговорио из ког је Израеловог племена, 3Авесалом би рекао: »Твоји захтеви су оправдани и исправни, али овде нема царевог представника који би те саслушао.« 4И још би додао: »Е, кад би мене поставили за судију у овој земљи! Онда би свако ко има неку жалбу или парницу могао да дође мени, а ја бих се постарао да му се суди по правди.« 5А кад год би му неко пришао да му се поклони, Авесалом би га загрлио и пољубио. 6Тако је поступао према свим Израелцима који су долазили цару да траже правду, и тако је освојио срце Израелаца.
7После четири године, Авесалом рече цару: »Пусти ме да одем у Хеврон и извршим завет који сам дао ГОСПОДУ. 8Док сам ја, твој слуга, живео у Гешуру, у Араму, овако сам се заветовао: ‚Ако ме ГОСПОД одведе назад у Јерусалим, поклонићу се ГОСПОДУ у Хеврону.‘«
9»Иди у миру«, рече му цар, и Авесалом оде у Хеврон.
10Потом Авесалом посла тајне гласнике по свим израелским племенима, да кажу: »Чим зачујете звук овнујског рога, реците: ‚Авесалом је цар у Хеврону!‘«
11С Авесаломом је било отишло две стотине људи из Јерусалима. Били су позвани као гости и пошли су ништа не слутећи. 12Док је Авесалом приносио жртве, посла по Ахитофела Гилонца, Давидовог саветника, да дође из свог родног града Гила. Тако је завера ојачала и народ се у све већем броју приклањао Авесалому.
Давид бежи из Јерусалима
13Један гласник дође Давиду и рече: »Израелци су се приклонили Авесалому.«
14На то Давид рече свим својим службеницима који су с њим били у Јерусалиму: »Бежимо сместа, иначе му ниједан од нас неће умаћи! Одмах кренимо, да нас не предухитри и порази, па мачем побије све у граду!«
15Цареви службеници одговорише: »Господару царе, учинићемо како год одлучиш.«
16Цар крену пешице, а сви његови укућани за њим. Оставио је само десет наложница да воде бригу о палати. 17Док су цар и сав народ одлазили из града, стадоше код последње куће. 18Крај њега прођоше сви његови службеници, а тако и Керећани и Пелетовци, и свих шест стотина Гитејаца који су дошли с њим из Гата.
19Цар упита Итаја Гитејца: »Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани уз новог цара. Ти си странац, изгнаник из своје земље. 20Колико јуче си дошао к нама, па зар да те већ данас терам да се унаоколо потуцаш са мном, кад ни сам не знам куда идем? Врати се и са собом поведи своју сабраћу, а Божија љубав и верност нека буду с тобом.«
21Али Итај одговори цару: »Тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, господару царе, где год будеш ти, жив или мртав, бићу и ја, твој слуга.«
22На то му Давид рече: »Добро, иди напред.«
Тако Итај Гитејац оде напред са свим својим људима и женама и нејачи која је била с њима.
23Цела земља је гласно плакала док је сав онај народ пролазио. Цар пређе преко долине Кидрон, и сав народ крену путем према пустињи. 24Био је ту и Садок и Левити који су носили Ковчег Божијег савеза. Они спустише Божији ковчег, па је Авиатар приносио жртве док сав народ није изашао из града.
25Цар рече Садоку: »Врати Божији ковчег у град. Ако нађем милост у ГОСПОДЊИМ очима, он ће ме вратити и дати ми да опет видим и Ковчег и његово боравиште. 26Али ако каже: ‚Нисам задовољан тобом‘, нека са мном чини како мисли да је најбоље.«
27Цар још рече свештенику Садоку: »Ти си виделац. Врати се у град у миру, са својим сином Ахимаацом и с Јонатаном сином Авиатаровим, 28а ја ћу чекати на газовима у пустињи док од вас не примим поруку.«
29Тако Садок и Авиатар вратише Божији ковчег у Јерусалим и тамо остадоше.
30Давид се пењао уз Маслинску гору плачући. Глава му је била покривена, а ноге босе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и плакао.
31Давиду рекоше: »Ахитофел је међу завереницима с Авесаломом.«
Стога се Давид помоли: »ГОСПОДЕ, учини да Ахитофелови савети буду неразумни.«
32Када је Давид стигао на врх, тамо где се клањао Богу, дочека га Хушај Аркијац, раздеране одеће и главе посуте земљом.
33Давид му рече: »Ако пођеш са мном, бићеш ми само на терет. 34Али, ако се вратиш у град и кажеш Авесалому: ‚Бићу ти слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој‘, моћи ћеш да ми помогнеш тако што ћеш осујећивати Ахитофелове савете. 35Тамо ће с тобом бити и свештеници Садок и Авиатар, па им ти преноси све што будеш чуо у царевој палати. 36С њима су и њихова два сина: Ахимаац син Садоков и Јонатан син Авиатаров. По њима ми јављај све што будеш чуо.«
37Тако Давидов пријатељ Хушај стиже у Јерусалим баш кад је Авесалом улазио у град.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International