Дела апостолска 13
13
Послање Варнаве и Савла
1У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.
2Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«
3Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.
Апостоли проповедају на Кипру
4А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. 5Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. 6Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. 7Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. 8Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.
9Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: 10»Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? 11Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«
И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.
12Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.
Павле и Варнава у Антиохији Писидијској
13Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, 14а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.
15После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«
16Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. 17Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. 18Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, 19па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.
20»После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, 21када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. 22Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘
23»Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. 24Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. 25Када је Јован завршавао своје дело#13,25 завршавао своје дело Дословно: испунио пут., рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘
26»Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. 27Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. 28Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. 29Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30Али Бог га је васкрсао из мртвих 31и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. 32Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима 33испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:
‚Ти си мој Син,
данас те родих.‘#Пс 2,7
34А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:
‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘#Ис 55,3
35Тако и на другом месту каже:
‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘#Пс 16,10
36Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. 37Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. 38Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, 39Исусом се оправдава свако ко верује. 40Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:
41‚Гледајте, подругљивци,
чудите се и нестаните,
јер у ваше дане учинићу дело,
дело у које не бисте поверовали
да вам га неко исприча.‘«#Авак 1,5
42Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. 43Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.
44Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. 45Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.
46А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. 47Јер, овако нам је Господ заповедио:
»‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце,
да спасење пронесеш до крајева земље.‘«#Ис 49,6
48Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, 49а Господња реч се прошири по целом том крају.
50Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. 51Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. 52А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 13: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Дела апостолска 13
13
Послање Варнаве и Савла
1У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.
2Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«
3Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.
Апостоли проповедају на Кипру
4А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. 5Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. 6Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. 7Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. 8Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.
9Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: 10»Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? 11Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«
И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.
12Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.
Павле и Варнава у Антиохији Писидијској
13Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, 14а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.
15После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«
16Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. 17Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. 18Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, 19па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.
20»После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, 21када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. 22Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘
23»Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. 24Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. 25Када је Јован завршавао своје дело#13,25 завршавао своје дело Дословно: испунио пут., рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘
26»Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. 27Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. 28Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. 29Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30Али Бог га је васкрсао из мртвих 31и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. 32Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима 33испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:
‚Ти си мој Син,
данас те родих.‘#Пс 2,7
34А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:
‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘#Ис 55,3
35Тако и на другом месту каже:
‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘#Пс 16,10
36Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. 37Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. 38Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, 39Исусом се оправдава свако ко верује. 40Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:
41‚Гледајте, подругљивци,
чудите се и нестаните,
јер у ваше дане учинићу дело,
дело у које не бисте поверовали
да вам га неко исприча.‘«#Авак 1,5
42Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. 43Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.
44Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. 45Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.
46А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. 47Јер, овако нам је Господ заповедио:
»‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце,
да спасење пронесеш до крајева земље.‘«#Ис 49,6
48Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, 49а Господња реч се прошири по целом том крају.
50Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. 51Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. 52А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International