Дела апостолска 16
16
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
1Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. 2О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. 3Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. 4Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. 5Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.
Позив у Македонију
6Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. 7Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. 8Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.
9Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«
10Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.
Лидијино обраћење
11Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, 12па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, 13а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. 14А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.
15А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«
И наговори нас.
Павле и Сила у затвору
16Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.
17Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«
18Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«
И он истог часа изађе.
19Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. 20Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји 21и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«
22Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. 23Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. 24Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.
25Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. 26Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.
28Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«
29Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.
30Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«
31А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«
32И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. 33Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. 34Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.
35Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«
36Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«
37Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«
38Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, 39па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. 40По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 16: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Дела апостолска 16
16
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
1Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. 2О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. 3Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. 4Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. 5Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.
Позив у Македонију
6Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. 7Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. 8Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.
9Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«
10Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.
Лидијино обраћење
11Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, 12па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, 13а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. 14А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.
15А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«
И наговори нас.
Павле и Сила у затвору
16Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.
17Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«
18Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«
И он истог часа изађе.
19Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. 20Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји 21и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«
22Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. 23Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. 24Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.
25Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. 26Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.
28Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«
29Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.
30Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«
31А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«
32И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. 33Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. 34Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.
35Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«
36Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«
37Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«
38Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, 39па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. 40По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International