Дела апостолска 20
20
У Македонији и Грчкој
1Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију. 2Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку, 3где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију. 4Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. 5Они одоше напред, па су нас чекали у Троади. 6Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана.
Евтих оживљен
7Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. 8У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. 9А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.
10Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«
11Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. 12А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.
Павле се опрашта од ефеских старешина
13Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. 14Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. 15Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. 16Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.
17Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, 18а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. 19Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. 20Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. 21Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.
22»Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. 23Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. 24Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.
25»Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио#20,25 боравио Дословно: прошао. проповедајући Царство, неће видети лице. 26Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт#20,26 да нисам … смрт Дословно: да сам чист од свачије крви., 27јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. 28Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике#20,28 надгледнике Или: епископе.. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. 29Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. 30Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. 31Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.
32»Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. 33Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. 34И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. 35Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
36И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли. 37Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га. 38Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 20: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Дела апостолска 20
20
У Македонији и Грчкој
1Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију. 2Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку, 3где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију. 4Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. 5Они одоше напред, па су нас чекали у Троади. 6Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана.
Евтих оживљен
7Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. 8У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. 9А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.
10Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«
11Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. 12А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.
Павле се опрашта од ефеских старешина
13Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. 14Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. 15Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. 16Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.
17Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, 18а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. 19Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. 20Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. 21Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.
22»Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. 23Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. 24Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.
25»Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио#20,25 боравио Дословно: прошао. проповедајући Царство, неће видети лице. 26Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт#20,26 да нисам … смрт Дословно: да сам чист од свачије крви., 27јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. 28Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике#20,28 надгледнике Или: епископе.. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. 29Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. 30Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. 31Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.
32»Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. 33Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. 34И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. 35Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
36И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли. 37Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га. 38Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International