Затим се врати кући и све исприча својим друговима Ананији, Мишаелу и Азарји и затражи од њих да се помоле Богу, који је на небесима, да им се смилује и открије им ову тајну, да њега и његове другове не погубе заједно са осталим вавилонским мудрацима.
Те ноћи Данилу се откри тајна у виђењу, па он благослови Бога, који је на небесима, говорећи:
»Нека је благословено Божије име довека;
његова је мудрост и моћ.
Он мења доба и времена,
цареве уклања и поставља,
мудрима даје мудрост,
проницљивима знање.
Он открива оно што је дубоко и тајно,
зна шта је у тами,
код њега светлост пребива.
Захваљујем ти и хвалим те, Боже мојих праотаца,
што си ми дао мудрост и моћ
и што си ми обзнанио оно за шта смо те молили
– што си нам обзнанио царев сан.«
Онда Данило оде Ариоху, кога је цар одредио да погуби вавилонске мудраце, и рече му: »Немој да погубиш вавилонске мудраце. Одведи ме пред цара, и ја ћу му протумачити сан.«
Ариох одмах поведе Данила пред цара и рече му: »Нашао сам међу изгнанима из Јудеје човека који може цару да протумачи сан.«
Цар упита Данила, који се звао и Валтасар: »Можеш ли да ми кажеш шта сам сањао и шта то значи?«
Данило одговори: »Мудраци, врачари, чаробњаци и гатаоци не могу цару да открију тајну за коју је питао, али има Бог на небу који открива тајне и који је цару Навуходоносору обзнанио шта ће се догодити у данима који долазе. Ово је тај сан и виђење које си имао док си лежао на својој постељи: Док си лежао на својој постељи, царе, мисли су ти се окренуле ономе што ће бити и Откривач тајни обзнанио ти је шта ће бити. А што се мене тиче, ова тајна ми није откривена зато што сам мудрији од осталих живих људи, него да бих теби, царе, обзнанио тумачење сна, да разумеш мисли које су ти се јавиле.
»У свом виђењу, царе, видео си пред собом један велик кип. Уздизао се пред тобом огроман и блистав и било га је страшно погледати. Глава му је била од чистог злата, груди и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, а делом од глине. Док си гледао, један камен се одвали сâм од себе и удари кип у стопала од гвожђа и глине и смрска их. У истом часу, гвожђе, глина, бронза, сребро и злато разбише се у парампарчад и постадоше као плева на гумну лети, и ветар их све развеја без трага. А онај камен који је ударио кип постаде велика планина, која испуни сву земљу.
»То је био твој сан, царе, а сада ћемо ти рећи шта он значи.
»Ти си, царе, цар над царевима. Бог неба дао ти је царство, власт, моћ и славу. Теби је у руке предао људе, звери и птице, и где год да живе, он те је учинио владарем над њима. Ти си глава од злата.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
