Онда нека надгледници још кажу војсци: »Да ли се неко плаши или је малодушан? Нека иде кући, да се и други не обесхрабре.« Када надгледници заврше свој говор војсци, нека над њом поставе заповеднике да је предводе.
Када се примакнеш неком граду да га нападнеш, најпре његовим житељима понуди да се мирно предају. Ако прихвате и отворе ти капије, сав народ у њему нека буде подвргнут кулуку – нека раде за тебе. Али, ако одбију да се мирно предају, па се упусте у борбу с тобом, опседни тај град. Када ти га ГОСПОД, твој Бог, преда у руке, све мушкарце у њему побиј мачем, а жене, нејач, стоку и све друго у граду узми као плен за себе. Искористи плен који ти ГОСПОД, твој Бог, даје од твојих непријатеља. Тако поступи са свим градовима који су далеко од тебе, који не припадају оближњим народима.
Али у градовима оних народа које ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, не остављај у животу ништа што дише. Потпуно уништи Хетите, Аморејце, Ханаанце, Перижане, Хивијце и Јевусејце, као што ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио, да вас не науче да чините све оне гадости које они чине за своје богове, па згрешите против ГОСПОДА, свога Бога.
Када нападнеш неки град и дуго га опседаш да би га освојио, не уништавај његова стабла секући их секиром, јер можеш да једеш њихове плодове. Не сеци их, јер стабла у пољу нису људи које си дошао да опседнеш. Али можеш да уништиш и посечеш она стабла за која знаш да нису воћке и да од њих градиш опсадне справе док не падне град који је с тобом у рату.