Проповедник 5
5
О лакомисленом обећању и завету
1Пази како се понашаш када идеш у Божији Дом. Боље ти је да приђеш и слушаш него да приносиш жртву како то чине безумници, који не знају да чине нешто рђаво.
2Не буди брз на језику, не жури да нешто изговориш пред Богом. Бог је на небу, а ти си на земљи, зато штеди речи.
3Као што снови долазе када је много брига, тако и безумников говор када је много речи.
4Кад се заветујеш Богу, не одлажи да испуниш завет. Њему безумници нису мили, зато испуни свој завет. 5Боље је не заветовати се, него се заветовати, па не испунити завет. 6Не дај да те речи одведу у грех, па да после кажеш свештенику#5,6 свештенику Дословно: анђелу.: »Погрешио сам што сам се заветовао.« Зашто да се Бог разгневи због твојих речи, па уништи твоја дела? 7Много снова и мноштво речи, испразно је. Зато се бој Бога.
Испразност богатства
8Ако у некој покрајини видиш да сиромахе угњетавају и да се гази суд и правда, немој да се чудиш томе, јер једног службеника штити други, виши, а обојицу највиши. 9Иза свега стоји корист од земље – чак и цар зависи од њива.
10Ко воли новац, никада га нема довољно. Ко воли богатство, никада није задовољан својим приходом. И то је испразност. 11Како се имовина увећава, тако је све више оних који је троше. И каква је онда власнику корист од ње, осим што је гледа?
12Радник слатко спава, имао или немао довољно да једе, а богаташу обиље не дâ да заспи.
13Видео сам велико зло под сунцем: како се богатство гомила на штету своме власнику 14јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало.
15Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом. 16И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар? 17Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести.
18Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда. 19Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога. 20Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.
Trenutno izabrano:
Проповедник 5: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Проповедник 5
5
О лакомисленом обећању и завету
1Пази како се понашаш када идеш у Божији Дом. Боље ти је да приђеш и слушаш него да приносиш жртву како то чине безумници, који не знају да чине нешто рђаво.
2Не буди брз на језику, не жури да нешто изговориш пред Богом. Бог је на небу, а ти си на земљи, зато штеди речи.
3Као што снови долазе када је много брига, тако и безумников говор када је много речи.
4Кад се заветујеш Богу, не одлажи да испуниш завет. Њему безумници нису мили, зато испуни свој завет. 5Боље је не заветовати се, него се заветовати, па не испунити завет. 6Не дај да те речи одведу у грех, па да после кажеш свештенику#5,6 свештенику Дословно: анђелу.: »Погрешио сам што сам се заветовао.« Зашто да се Бог разгневи због твојих речи, па уништи твоја дела? 7Много снова и мноштво речи, испразно је. Зато се бој Бога.
Испразност богатства
8Ако у некој покрајини видиш да сиромахе угњетавају и да се гази суд и правда, немој да се чудиш томе, јер једног службеника штити други, виши, а обојицу највиши. 9Иза свега стоји корист од земље – чак и цар зависи од њива.
10Ко воли новац, никада га нема довољно. Ко воли богатство, никада није задовољан својим приходом. И то је испразност. 11Како се имовина увећава, тако је све више оних који је троше. И каква је онда власнику корист од ње, осим што је гледа?
12Радник слатко спава, имао или немао довољно да једе, а богаташу обиље не дâ да заспи.
13Видео сам велико зло под сунцем: како се богатство гомила на штету своме власнику 14јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало.
15Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом. 16И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар? 17Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести.
18Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда. 19Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога. 20Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International