ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ове кости су сав израелски народ. Они говоре: ‚Кости нам се осушише и наша нада ишчезну. Пропадосмо.‘ Зато пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Мој народе, ево, отворићу ваше гробове и извести вас из њих, и вратити вас у земљу Израелову. Тада ћете, мој народе, када отворим ваше гробове и изведем вас из њих, знати да сам ја ГОСПОД. Ставићу свој дах у вас, и ви ћете оживети, а ја ћу вам дати да живите у својој земљи. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио и да сам то учинио, говори ГОСПОД.‘«
Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, узми дрвени штап и на њему напиши: ‚Јудин и Израелаца удружених с њим.‘ Онда узми други дрвени штап и на њему напиши: ‚Ефремов штап – Јосифов и свега израелског народа удруженог с њим.‘ Онда их састави у један штап, да буду један штап у твојој руци.
»Када те твоји сународници упитају: ‚Зар нам нећеш рећи шта ти ово значи?‘, ти им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, узећу Јосифов штап – који је у Ефремовој руци – и израелских племена удружених с њим, и спојити га с Јудиним штапом, учинивши од њих један једини дрвени штап, и они ће бити једно у мојој руци.‘ Држи им пред очима штапове на којима си писао и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Извешћу Израелце из народâ међу које су отишли. Сабраћу их са свих страна и довести их у њихову земљу. Учинићу од њих један народ у земљи, на горама Израеловим. Биће један цар над свима њима и они више неће бити два народа нити се делити на два царства. Више се неће каљати својим идолима и одвратним ликовима, ни било којим од својих преступа, јер ја ћу их спасти од свега њиховог грешног посртања и очистити их. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.
»‚Мој слуга Давид биће цар над њима и сви они имаће једног пастира. Живеће по мојим законима и помно извршавати моје уредбе. Живеће у земљи коју сам дао своме слузи Јакову, земљи у којој су живели ваши праоци. Они и њихова деца и деца њихове деце живеће у њој довека, а мој слуга Давид биће им владар довека. Склопићу с њима савез мира – савез вечан. Учврстићу их и намножити и ставити своје светилиште да буде међу њима довека. Моје Боравиште биће код њих. Ја ћу бити њихов Бог, а они ће бити мој народ. Када моје светилиште буде међу њима довека, тада ће народи знати да ја, ГОСПОД, чиним Израел светим.‘«