Исаија 33
33
Невоља и избављење
1Тешко теби, уништитељу,
теби, који ниси уништен!
Тешко теби, издајниче,
теби кога нису издали!
Када престанеш да уништаваш,
ти ћеш бити уништен.
Када престанеш да издајеш,
тебе ће издати.
2Милостив нам буди, ГОСПОДЕ!
Тебе ишчекујемо!
Буди нам снага сваког јутра,
наше спасење у време невоље.
3Народи побегну када загрмиш,
народности се распрше када устанеш.
4Плен се скупља као што скакавац жање,
као јато скакаваца на њега се бацају.
5ГОСПОД је узвишен, јер пребива на висини,
Сион ће испунити правдом и праведношћу.
6Биће он чврст темељ у твојим временима,
богата ризница мудрости, знања и спасења.
Страх од ГОСПОДА благо је од њега.
7Ево, њихови јунаци кукају на улицама,
весници мира горко плачу.
8Опустеше друмови,
нема путника на путевима.
Савезништва се раскидају,
сведоци презиру,
нико се не поштује.
9Земља тугује и копни,
Либан је постиђен и вене.
Шарон је као пустиња,
у Башану и Кармелу лишће опада.
10»Сада ћу устати«, каже ГОСПОД.
»Сада ћу се уздићи,
сада се узвисити.«
11Плеву зачињете, стрњику рађате!
Ваш дах је огањ који ће вас прождрети.
12Народи ће горети као кречни камен,
запалити се као посечено трње.
13»Чујте шта сам учинио,
ви који сте далеко и ви који сте близу;
спознајте моју снагу.«
14Грешници на Сиону су престрављени,
безбожнике хвата дрхтавица.
»Ко ће од нас опстати крај ватре која прождире?
Ко ће од нас опстати крај вечног огња?«
15Онај ко живи праведно
и говори оно што је право,
ко одбија изнуђен добитак,
ко не пружа руку да прими мито,
ко запушава уши да не слуша о крвопролићу
и затвара очи да не гледа зло –
16тај ће живети на висовима,
тврђава на литици биће му уточиште,
имаће довољно хлеба
и воде му неће понестати.
17Очи ће ти гледати цара у његовој лепоти
и посматрати земљу која се простире далеко.
18Размишљаћеш о протеклом ужасу:
»Где је сада онај који је бројао?
Где је онај који је вагао?
Где је онај који је пребројавао куле?«
19Више нећеш видети те бахате људе,
људе говора неразговетног,
језика чудног и неразумљивог.
20Погледај ка Сиону, граду наших светковина.
Очи ће ти видети Јерусалим,
станиште мирно, шатор који се неће померити,
чији се кочићи неће ишчупати
нити ће му иједан конопац пући.
21Тамо ће ГОСПОД, Силни,
бити као место широких река и потока
којим не плове галије
и не пролазе моћне лађе.
22Конопци им висе незатегнути,
па јарбол не стоји чврсто;
једро није разапето.
Тада ће се делити велико благо,
па ће се и хроми домоћи плена.
23Јер, ГОСПОД је наш судија,
ГОСПОД је наш законодавац,
ГОСПОД је наш цар.
Он ће нас спасти.
24Нико ко живи на Сиону неће рећи: »Болестан сам.«
Биће опроштени греси његових житеља.
Trenutno izabrano:
Исаија 33: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Исаија 33
33
Невоља и избављење
1Тешко теби, уништитељу,
теби, који ниси уништен!
Тешко теби, издајниче,
теби кога нису издали!
Када престанеш да уништаваш,
ти ћеш бити уништен.
Када престанеш да издајеш,
тебе ће издати.
2Милостив нам буди, ГОСПОДЕ!
Тебе ишчекујемо!
Буди нам снага сваког јутра,
наше спасење у време невоље.
3Народи побегну када загрмиш,
народности се распрше када устанеш.
4Плен се скупља као што скакавац жање,
као јато скакаваца на њега се бацају.
5ГОСПОД је узвишен, јер пребива на висини,
Сион ће испунити правдом и праведношћу.
6Биће он чврст темељ у твојим временима,
богата ризница мудрости, знања и спасења.
Страх од ГОСПОДА благо је од њега.
7Ево, њихови јунаци кукају на улицама,
весници мира горко плачу.
8Опустеше друмови,
нема путника на путевима.
Савезништва се раскидају,
сведоци презиру,
нико се не поштује.
9Земља тугује и копни,
Либан је постиђен и вене.
Шарон је као пустиња,
у Башану и Кармелу лишће опада.
10»Сада ћу устати«, каже ГОСПОД.
»Сада ћу се уздићи,
сада се узвисити.«
11Плеву зачињете, стрњику рађате!
Ваш дах је огањ који ће вас прождрети.
12Народи ће горети као кречни камен,
запалити се као посечено трње.
13»Чујте шта сам учинио,
ви који сте далеко и ви који сте близу;
спознајте моју снагу.«
14Грешници на Сиону су престрављени,
безбожнике хвата дрхтавица.
»Ко ће од нас опстати крај ватре која прождире?
Ко ће од нас опстати крај вечног огња?«
15Онај ко живи праведно
и говори оно што је право,
ко одбија изнуђен добитак,
ко не пружа руку да прими мито,
ко запушава уши да не слуша о крвопролићу
и затвара очи да не гледа зло –
16тај ће живети на висовима,
тврђава на литици биће му уточиште,
имаће довољно хлеба
и воде му неће понестати.
17Очи ће ти гледати цара у његовој лепоти
и посматрати земљу која се простире далеко.
18Размишљаћеш о протеклом ужасу:
»Где је сада онај који је бројао?
Где је онај који је вагао?
Где је онај који је пребројавао куле?«
19Више нећеш видети те бахате људе,
људе говора неразговетног,
језика чудног и неразумљивог.
20Погледај ка Сиону, граду наших светковина.
Очи ће ти видети Јерусалим,
станиште мирно, шатор који се неће померити,
чији се кочићи неће ишчупати
нити ће му иједан конопац пући.
21Тамо ће ГОСПОД, Силни,
бити као место широких река и потока
којим не плове галије
и не пролазе моћне лађе.
22Конопци им висе незатегнути,
па јарбол не стоји чврсто;
једро није разапето.
Тада ће се делити велико благо,
па ће се и хроми домоћи плена.
23Јер, ГОСПОД је наш судија,
ГОСПОД је наш законодавац,
ГОСПОД је наш цар.
Он ће нас спасти.
24Нико ко живи на Сиону неће рећи: »Болестан сам.«
Биће опроштени греси његових житеља.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International