Исаија 49
49
Слуга ГОСПОДЊИ
1Слушајте ме, острва,
чујте ово, далеки народи:
Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,
док сам још био у њој, име ми је помињао.
2Уста ми је направио као оштар мач,
у сенци своје руке ме сакрио;
учинио ме углачаном стрелом
и сакрио у свом тоболцу.
3Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,
на ком ћу показати своју Славу.«
4Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,
снагу низашта, улудо истрошио.
Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада
и код мога Бога је моја награда.«
5А сада каже ГОСПОД –
он који ме је у мајчиној утроби обликовао
да му будем слуга,
да му вратим Јакова,
да му саберем Израела
јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ
и мој Бог ми је снага –
6он каже: »Премало је за тебе
да ми будеш само слуга
који ће Јаковљева племена довести назад
и вратити преживеле Израелове:
Учинићу те светлошћу за незнабошце,
да моје спасење пронесеш до крајева земље.«
7Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов,
ономе кога народ презире и гнуша га се,
слузи владарâ:
»Видеће те цареви, и устати,
и поглавари, и поклонити се
због ГОСПОДА, који је веран,
Свеца Израеловог, који те изабрао.«
Најава обнове Израела
8Овако каже ГОСПОД:
»У часу повољном услишићу те
и помоћи ти на дан спасења.
Чуваћу те и поставити те
да будеш Савез народу,
да обновиш земљу
и поново доделиш опустошена наследства,
9да сужњима кажеш: ‚Изађите‘
и онима у тами: ‚Покажите се.‘«
Они ће пáсти дуж путева
и налазити пашу на свим голетима.
10Неће их морити ни глад ни жеђ,
нити ће им наудити пустињска жега и сунце.
Водиће их Онај који им се смиловао,
проводити их крај изворâ водâ.
11Све своје планине претворићу у путеве
и моји друмови ће се повисити.
12Ево, доћи ће издалека –
неки са севера, неки са запада,
неки из земље Асуан.
13Кличите, небеса! Радуј се, земљо!
Запевајте, планине!
Јер, ГОСПОД теши свој народ
и смиловаће се својим напаћенима.
14Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио,
Господ ме заборавио.«
15»Може ли жена да заборави своје одојче,
да се не сажали на дете које је родила?
Па кад би и заборавила,
ја тебе нећу заборавити.
16Ево, у своје дланове сам те урезао,
твоје зидине стално су ми пред очима.
17Синови ти се журно враћају,
а одлазе они који су те пустошили.
18Дигни поглед и погледај уоколо:
сви се окупљају и долазе к теби.
Тако ми живота«, говори ГОСПОД,
»све ћеш их на себи носити као накит;
ставити их на себе као невеста.
19Иако си разорена и опустошена
и твоја земља огољена,
сада ћеш бити претесна за своје житеље,
а они који су те прождирали биће далеко.
20Деца која су се родила након оне коју си изгубила
једног дана ће на твоје уши рећи:
‚Ово место нам је претесно;
направи нам места, да имамо где да живимо.‘
21Тада ћеш помислити:
‚Ко ми је родио све ове?
Изгубила сам децу и била јалова,
изгнана и одбачена –
ко је ове одгајио?
Била сам остала потпуно сама –
одакле сад дођоше ови?‘«
22Овако каже Господ ГОСПОД:
»Ево, даћу руком знак незнабошцима,
подићи своју заставу народима,
и они ће ти у наручју донети твоје синове,
а твоје кћери носити на раменима.
23Цареви ће ти бити старатељи,
а њихове царице дојкиње.
Клањаће ти се лицем до земље
и лизати ти прашину с ногу.
Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.
Они који се уздају у мене,
неће се разочарати.«
24Може ли се плен отети од ратника?
Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога?
25Али овако каже ГОСПОД:
»Да, сужњи ће бити отети од ратника
и плен повраћен од окрутнога.
Ја ћу се борити против оних
који се боре против тебе,
и спашћу ти децу.
26Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо;
својом крвљу ће се опити као вином.
Тада ће сви људи знати
да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ,
твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«
Trenutno izabrano:
Исаија 49: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Исаија 49
49
Слуга ГОСПОДЊИ
1Слушајте ме, острва,
чујте ово, далеки народи:
Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,
док сам још био у њој, име ми је помињао.
2Уста ми је направио као оштар мач,
у сенци своје руке ме сакрио;
учинио ме углачаном стрелом
и сакрио у свом тоболцу.
3Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,
на ком ћу показати своју Славу.«
4Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,
снагу низашта, улудо истрошио.
Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада
и код мога Бога је моја награда.«
5А сада каже ГОСПОД –
он који ме је у мајчиној утроби обликовао
да му будем слуга,
да му вратим Јакова,
да му саберем Израела
јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ
и мој Бог ми је снага –
6он каже: »Премало је за тебе
да ми будеш само слуга
који ће Јаковљева племена довести назад
и вратити преживеле Израелове:
Учинићу те светлошћу за незнабошце,
да моје спасење пронесеш до крајева земље.«
7Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов,
ономе кога народ презире и гнуша га се,
слузи владарâ:
»Видеће те цареви, и устати,
и поглавари, и поклонити се
због ГОСПОДА, који је веран,
Свеца Израеловог, који те изабрао.«
Најава обнове Израела
8Овако каже ГОСПОД:
»У часу повољном услишићу те
и помоћи ти на дан спасења.
Чуваћу те и поставити те
да будеш Савез народу,
да обновиш земљу
и поново доделиш опустошена наследства,
9да сужњима кажеш: ‚Изађите‘
и онима у тами: ‚Покажите се.‘«
Они ће пáсти дуж путева
и налазити пашу на свим голетима.
10Неће их морити ни глад ни жеђ,
нити ће им наудити пустињска жега и сунце.
Водиће их Онај који им се смиловао,
проводити их крај изворâ водâ.
11Све своје планине претворићу у путеве
и моји друмови ће се повисити.
12Ево, доћи ће издалека –
неки са севера, неки са запада,
неки из земље Асуан.
13Кличите, небеса! Радуј се, земљо!
Запевајте, планине!
Јер, ГОСПОД теши свој народ
и смиловаће се својим напаћенима.
14Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио,
Господ ме заборавио.«
15»Може ли жена да заборави своје одојче,
да се не сажали на дете које је родила?
Па кад би и заборавила,
ја тебе нећу заборавити.
16Ево, у своје дланове сам те урезао,
твоје зидине стално су ми пред очима.
17Синови ти се журно враћају,
а одлазе они који су те пустошили.
18Дигни поглед и погледај уоколо:
сви се окупљају и долазе к теби.
Тако ми живота«, говори ГОСПОД,
»све ћеш их на себи носити као накит;
ставити их на себе као невеста.
19Иако си разорена и опустошена
и твоја земља огољена,
сада ћеш бити претесна за своје житеље,
а они који су те прождирали биће далеко.
20Деца која су се родила након оне коју си изгубила
једног дана ће на твоје уши рећи:
‚Ово место нам је претесно;
направи нам места, да имамо где да живимо.‘
21Тада ћеш помислити:
‚Ко ми је родио све ове?
Изгубила сам децу и била јалова,
изгнана и одбачена –
ко је ове одгајио?
Била сам остала потпуно сама –
одакле сад дођоше ови?‘«
22Овако каже Господ ГОСПОД:
»Ево, даћу руком знак незнабошцима,
подићи своју заставу народима,
и они ће ти у наручју донети твоје синове,
а твоје кћери носити на раменима.
23Цареви ће ти бити старатељи,
а њихове царице дојкиње.
Клањаће ти се лицем до земље
и лизати ти прашину с ногу.
Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.
Они који се уздају у мене,
неће се разочарати.«
24Може ли се плен отети од ратника?
Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога?
25Али овако каже ГОСПОД:
»Да, сужњи ће бити отети од ратника
и плен повраћен од окрутнога.
Ја ћу се борити против оних
који се боре против тебе,
и спашћу ти децу.
26Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо;
својом крвљу ће се опити као вином.
Тада ће сви људи знати
да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ,
твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International