Еванђеље по Јовану 11
11
Лазарова смрт
1Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. 2(Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)
3Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«
4Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«
5А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. 6Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, 7па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«
8»Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«
9»Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. 10Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«
11То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«
12»Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«
13Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.
14Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, 15и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«
16Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«
Ја сам васкрсење и живот
17Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. 18А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија#11,18 неких петнаест стадија Око три километра., 19па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. 20Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.
21»Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. 22Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«
23»Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.
24А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«
25»Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, 26и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«
27А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«
Исус плаче
28Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«
29А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. 30Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. 31Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.
32Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«
33Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, 34па упита: »Где сте га положили?«
»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«
35А Исус заплака.
36Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«
37Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«
Исус васкрсава Лазара
38Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.
39Исус рече: »Одмакните камен.«
»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«
40»Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.
41Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. 42Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«
43Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«
44И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом.
А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«
Завера против Исуса
(Мт 26,1-5; Мк 14,1-2; Лк 22,1-2)
45Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега. 46Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.
47Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења. 48Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место#11,48 ово место Вероватно: Храм. и народ.«
49А један од њих – Кајафа, који је те године био првосвештеник – рече им: »Ништа ви не знате 50и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.«
51Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ. 52И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу.
53Тако тога дана одлучише да га убију.
54Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима.
55Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. 56Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«
57А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.
Trenutno izabrano:
Еванђеље по Јовану 11: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Еванђеље по Јовану 11
11
Лазарова смрт
1Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. 2(Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)
3Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«
4Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«
5А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. 6Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, 7па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«
8»Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«
9»Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. 10Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«
11То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«
12»Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«
13Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.
14Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, 15и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«
16Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«
Ја сам васкрсење и живот
17Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. 18А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија#11,18 неких петнаест стадија Око три километра., 19па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. 20Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.
21»Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. 22Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«
23»Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.
24А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«
25»Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, 26и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«
27А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«
Исус плаче
28Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«
29А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. 30Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. 31Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.
32Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«
33Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, 34па упита: »Где сте га положили?«
»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«
35А Исус заплака.
36Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«
37Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«
Исус васкрсава Лазара
38Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.
39Исус рече: »Одмакните камен.«
»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«
40»Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.
41Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. 42Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«
43Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«
44И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом.
А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«
Завера против Исуса
(Мт 26,1-5; Мк 14,1-2; Лк 22,1-2)
45Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега. 46Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.
47Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења. 48Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место#11,48 ово место Вероватно: Храм. и народ.«
49А један од њих – Кајафа, који је те године био првосвештеник – рече им: »Ништа ви не знате 50и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.«
51Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ. 52И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу.
53Тако тога дана одлучише да га убију.
54Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима.
55Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. 56Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«
57А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International